Danas

Podvodni muzički festival

Pajn Ki E 1 iza b e t Kempbel na Kristalnoj plaži na Floridi pretvara se da svira u hornu. Ona je jedna od 600 gniuraca koji su zaroniii da slušaju šestočasovni program lokalne radiostanice emitovan riieđu koralnim grebenima Nacionalnog podvodnog rezervata Lu Ki na Floridi, preko specijalnih podvodnih zvučnika.

rbfoT EOJTERS

Sunčano i toplo

Srbija: Pretežno sunčano i toplo. Vetar slab južni, jugoistočni. Jutarnja temperatura od 13 do 18, a najviša dnevna od 29 do 33 stepena. Beograd: Pretežno sunčano i toplo. Vetar slab južni, jugoistočni. Jutarnja temperatura oko 18, a najviša dnevna oko 32 stepena. Crna Gora: Pretežno sunčano i toplo. Vetar slab uglavnom južni. Jutarnja temperatura od 13 na severu do 20 na pn morju, a najviša dnevna od 29 do 33 stepena. Sutra; Pretežno sunčano i još toplije. Krajem dana u severnim krajevima mogući lokalni pljuskovi i grmljavine.

Berlinska Parada ljubavi

Berlin - Oko milion mladih Ijudi učestvovalo je u subotu na berlinskoj „Paradi Ijubavi", tradicionalnom okupljanju Ijubitelja tebno muzike koje je tokom godina postalo najveća ulična proslava, saopštili su organizatori. Berlinci su se u mnogim gradskom četvrtima probudili uz zvuke tehno muzike. Brojni premoreni rejveri (Ijubitelji tehna) polako su se vraćali ka železničkim i autobuskim stanicama. Pobcija je odbila da da procenu broja učesnika, prepushvši to organizatorima. Zvaničnici policije su u subotu objavili da se okupOo oko 400.000 Ijudi, iako je po mišljenju većine posmatrača učesnika bOo mnogo više. „Parada IjubavT je održana u velikom parku Tbgarten u centru grada i trajala je deset sab. U ponoć je mnoštvo mladih Ijudi još uvek bilo okupljeno oko spomenika Pobede na finalnom koncertu največih zvezdi tehna - nastupOi su Vestbam, Sven Vat iMaruša. (Beta-AFP)

Policija zaplenila sedam tona kokaina

Bogota - Kolumbijska policija zaplenila je sedam tona kokaina u luci Kartagena, saopštila je juče policija. Policija je drogu, koja je najverovatnije bila namenjena evropskom tržištu, otkrila u kontejnerima u terminalu luke Kartagena u petak uveče. U maju ove godine policija je u istoj luci zaplenila 17 tona marihuane koja je trebalo da bude prošvercovana u Italiju. (Beta-Rojters)

Kosovo po Radovanu

Gordana Logar

U toku je (u javnosti, ali i u političkim krugovima) jedna gotovo bizama igra prebrojavanje javnih (manje-više opozicionih) i tajnih planova za - „mirno rešavanje kosovske krize i statusa južne pokrajine". Bizarno je, jer se sve dešava paralelno sa rasplamsavanjem oružanih sukoba i, naročito, što je ovu vrstu igre inspirisao sam režjm. Naprosto, nikad nije objavio istinski plan (potpredsednik Šešelj je upravo objasnio da to može i bez parlamentame debate i saglasnosti) koji bi doveo (pod pritiskom su međunarodne zajednice, takođe) za pregovarački sto i kosovske Albance. Olakšavajuća okolnost za zvanični Beograd nikako ne bi moglo da bude javno priznanje svih albanskih političara da su samo i jedino za nezavisnost i sopstvenu državu. Kako u tome nemaju, i nikad nisu imali, podršku ni onih koje ovdašnje patriote nazivaju „međunarodnim zaverenicima" kompromisi i odustajanje od „polazne“ pozicije bilo bi neizbežno. Baš kao i u svim, naročito međunarodnim, pregovorima. Plan Beograda, kako je otkrio zamenik ruskog šefa diplomatije, ipak postoji. Za Rusiju i Jeljcina, za Kontakt-gmpu verovatno, ali ne i za domaću javnost. Možda da se ne bi videlo koliko se odustaje ili odstupa od javnih deklaracija? Ako je ovakva sumnja osnovana moglo bi se dalje spekulisati (u odsustvu informacija) o tome kolika je pouka izvučena iz bosanskog iskustva. Još ima onih koji se sečaju Radovana Karadžića i njegove šetnje po svetu sa mapama pod miškom. Kako su mnoge mape iz „neprijateljskih stranih zavereničkih kuhinja“ bile odbijane, stiglo se do Dejtona koji je obezbedio manje od svih prethodnih. Tragično se završilo i sa krajinskim Srbima. Ne pristajući na „plan nekog engleskog lorda“ koji fm je poručivao da prihvate specijalni status, jer mogu da ostanu bez ičega - lutaju domaćim i svetskim prostorima, uključujući i one pod oružanom paljbom na Kosovu. Što se stvari više odugovlače, šanse za „pravedno rešenje" su sve manje. Za obe strane. Zasad, međutim izgleda - bar što se tiče onih što „u ime naroda“ odlučuju - da se zadovoIjavaju time što suprotna strana takođe trpi gubitke! Samo da onom drugom bude gore. Za tako nešto žrtve su gotovo svete iako se ne zna šta o tome misle invalidi i porodice poginulih u poslednjim srpskim herojskim ratovima. Sa ovakvim prilazom, teško je zamisliti da bi se neko setio da umesto prebrojavanja planova počne da prebrojava mrtve. Bar u onoj meri u kojoj Klaus Kinkel aktivno radi na kosovskoj krizi da njegovu zemlju ne bi zahvatio novi talas izbeghca, kad ne može da se oslobodi ni oruh 400 hiljada koje još ima u nasleđu posle raspada SFRJ.

Pijanke profesora Pavlovića

Brčko

Profesor Pavlović je stizao svake srede popularnom „Rodom". Mali avion je dovozio profesora iz prestonice u novootvorenu Višu ekonomsku školu u Brkčom, u kojoj su početkom šezdesetih učeni znanju budući stručnjaci za samoupravnu ekonomiju. A njima, potonjim ekonomistima i bankarima, sve je bilo lakše i draže od polaganja političke ekonomije kod starog profesora. Zato su mnogi „tipovali" na vannastavno druženje s Pavlovićem, tačnije na njegovu sklonost čašici. Danas već u penziji ili pri kraju radnog veka, nekadašnji studenti u Brčkom zaboravili su mnoge detalje iz školovanja, ali zato još dobro pamte zvuk sevdalinki kojima ih je uveseljavala pevačica u svečanom salonu hotela ~Posavina“. Tu su s njenom pesmom, ali i sa profesorom Pavlovićem, dočekivali jutra, a treznili su se pored obližne rečice Breke pošto bi odneli svog predavača iz Beograda do hotelske sobe na prvom spratu ~Posavine“. Godine su prolazile, a kod Pavlovića su položili samo oni koji su prethodno, umesto kafanske, zagrejali stolicu studentskih sobica u kojima su učili. Nekadašnje kolege, život je rastavio posle studija u Brčkom, u kome je ostala „Posavina", a malo dalje i Breka, čija se voda u samom gradu spajala sa Savom. U dugoj istoriji kasabe na obali dve reke samo su dve činjenice ~izdizale“ Brčko iznad okolnih gradića; visokoškolska ustanova u gradu i s'. svremeno središte velikog sreza, koji se prostirao od Save do Majevice.

A onda, kao da je pomenuto bilo malo, dobilo je Brčko svojih pet minuta za istoriju. Godine 1992. stradali su mnogi Brčaci u bosanskom sukobu. Mnoge zgrade su izgorele ili su sasvim srušene, među njima i „Posavina“. Izgoreo je i moderni tržni centar pored Breke, izgrađen na padini na kojoj su se treznili nekadašnji studenti posle bezuspešnih pokušaja da namaknu ocenu iz ekonomije. Brčko, kao ključ opstanka Republike Srpske, Brčko kao kamen temeljac suverene, nedjeljive i cjelovite Bosne i Hercegovine. Jedno kažu Srbi, drugo Muslimani, a Brčko je negde ~ni na nebu, ni na zemlji“. U utrkivanju oko Brčkog, koje svako hoće samo za sebe, niko i ne haje za polusrušen grad i njegove stanovnike. One koji tamo teško žive i danas i one koji trpe muke po belom svetu i nadaju se da će opet živeti na hbalama Brke i Save. Gordan Brkić

24

DOSTA JE ZA 1~|ŽU1ČIS

Ponedeljak, 13. jun 1998

POSETITE NAS NAINTERNETU www.atlas.co.yu DINARSKI SEKTOR 324»23»54 DEVIZNI SEKTOR 55 Atlasia BELGRADE • VUGOSLAVIA

Tucovića bp. 13 i —L M 011/344-00-90 (3. linije) /U te!/fax. 011/444-46-17,459-569,454-991 e-mail; Logo@EUnetyu ' 1 ! telekomunikađoni Teietoni 1 ureaaii i oprema . . B i mobilna telefoniia TeletaKSl oprema i pribor cerrtrale pnbor i oprema v.cmiuie za racunare