Danas
Z
182
eda, 7. jun 2000.
Jolina
|O je
1amepnjena HPIIOŠm
rikrivanje kriminalne dimenzije komunizma je izazvano i Zbog tri specifična Tazloga. Prvi Je što socijalne ideje XIX ı XX veka Još nisu u potpunosti ostvarene, pa svaki socijalni protest ističe ponovo crvenu zastavu, internacionalu, dignutu pesnicu, Če Gevara se vraća u modu. Ta revolucionarna pasija nije samo pasija drugih. Mnogi autori ove knjige su neko vreme verovali u komunističku propagandu.
Drugi razlog proizilazi iz Sovjetskog učešća u pobedi nad nacizmom, što Je omogućilo komunistima da se zakamufliraju patriotizmom, sakrivši iza njega svoju želju da se domognu vlasti. Od juna 1941. komunisti u svim okupiranim zemljama su se pridružili otporu okupatoru. Kao svi koji su se borili, bilo iz kog uverenja, i komunisti su imali hiljade streljanih, mučenih, deportovanih. Postavši žrtve oni su se posvetili komunizmu nedopuštajući kritiku svog delovanja. Sa druge strane, tokom otpora mnogi borci nekomunisti su postali drugovi, po
ispravka
U desetom nastavku feljtona prilikom drugog navođenja imena lista KP Francuske „Francuska pisma“ namesto OUOg DpraVOg iImerTa stojL „Francuska akciJa“, ime novina krajnje desnice, koje neki poistovećuju sa fašistima. Prevodilac se izvinjava čitaocima. Z.M
oružju i krvi, sa komunistima što ih Je sprečavalo kasnije da otvore oči. U Francuskoj, ponašanje mnogih degolista je bilo uzrokovano tom zajedničkom borbom. Hrabrili su De Gola da bude protivteg Amerikancima u odnosu na SovJete.
Učešće komunista u ratu ı pobedi nad nacizmom je omogućilo komunistima da se, pod zaštitnim znakom antifašista, svrstaju na dobru stranu. Pobeđeni nacizam je proglašen od Saveznika za „apsolutno zlo“, pa su se komunisti našli na strani dobra. To je postalo Jasno tokom suđenja u Nirnbergu. To im je omogućilo da zabašure epizode koje su im smetale: Sovjetsko-nemački pakt iz 1939, masakr u Katinu. Pobeda nad nacizmom je bila dokaz o superiornosti komunističkog sistema. U Evropi
oslobođenoj od Angloamerikanaca
pojavio se osećaj zahvalnosti Crvenoj armiji i žrtvama u SSSR-u tokom rata, a komunistička propaganda je to obilato koristila.
U isto vreme Zapad nije znao kako Je Crvena armija „oslobađala“ Is-
točnu Evropu. Tako su zapadni isto-
ričari poistovetili dve, međusobno vrlo različite, vrste „oslobođenja“. Jedno je vodio restauraciji demokratije, dok je drugo otvarao put uvođenju diktatura. Vitold Gombrovič Je sa malo reči opisao dramu naroda centralne i istočne Evrope gde su Sovjeti došli umesto hiljadugodišnjeg Rajha: „Kraj rata nije doneo slobodu Poljacima. U toj jednoj cen-
tralnoi Evropi jedna noć je zame-
e Broj žrtava blizu sto miliona (Kina 65 miliona, SSSR – 20 miliona, Sevema Koreja i Kambodža – po 2 miliona, Avganistan — 1,5 milion, Istočna Evropa – milion)
e Knjiga koja je prodata u više od 800.000 primeraka (250.000 u žtaliji, 200.000 u Francuskoj, 150.000 u Nemačko), koja je izazvala žestoke sporove – bilo je i pretnji sudom, pa umalo i tuče na Javnom mestu — ne otvara samo problem komunističkog totalitarizma već i svakog totalitarizma.
e Stefan Kurtoa, direktor u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja i jedan od autora knjige, ekskluzivno za Danas:
„Jugoslovenska kriza Je komunistička
kriza. Raspad započinje raspadom
Saveza komunista Jugoslavije. Neki
ljudi to ne razumeju. A ne može se
živeti u kući sa lešom u ormanu. Leš smrdi. U neko doba treba otvoriti orman 1 izvaditi ga. Mrtvac se mora pokopati.“ njena drugom, dželati Hitlera, onim Staljina. Dok se u kafeima Pariza slavilo oslobodenje Poljske, u njoj je ista zapaljena cigareta na koži mučenih ljudi smo promenila ruku koja je drži.“ U tome je nesporazum dve Evrope. Ipak, neke knjige su vrlo brzo podigle veo sa načina na koji su Sovjeti oslobodili od nacizma Pojsku, Nemačku, Cešku i Slovačku. Nastavlja se
STEFAN KURTOA, JEDAN OD AUTORA __„ CRNE KNJIGE KOMUNIZMA” (8)
aloličke cnk
Na kraju je papa pobedio. Papa se smejao 1991. Znate onu poznatu anegdotu, kada Staljin pita: „Koliko divizija ima papa?“ Ali, 1991. papa je mogao da zapita Staljina: „Gde si? Kako napreduju tvoji poslovi?“ Ja nisam katolik, čak nisam ni vernik, posmatram stvari kao istoričar i zaključujem da je Katolička crkva imala vrlo značajnu ulogu, u periodu 1970-1990, u rušenju komunističkog sistema. Sećam se vrlo dobro, vratio sam se sa posla, uključio sam TV, da vidim ko je novi Dapa i čujem potpuno neizgovorljivo ime, bar za Francuza. Svi smo se pitali šta je to Vojtila? Nismo ništa znali 0 njemu, ja pouzdano. Čuo sam da je Poljak. Zaista su izabrali sposobnog čoveka, sa njim je Katolička crkva zadala ozbiljne udarce komunizmu.
Nije li uloga Regana ili njegove administraci poslu rušenja komunizma od vrlo velikog značaja?
Naravno i Regan. Trkom u naoružanju Regan ih je ugušio ekonomski i tehnološki. Vatikan ga je porazio jer danas više niko ne veruje u Staljinove ideale i vrednosti. Dok je pre pedeset godina Staljin mogao da pita papu: koliko imaš divizija? Danas bi papa mogao da upita Staljina: gde su tvoji idealii vrednosti? Danas više nikone veruje u Staljinove ideale. _
Da li ste sigurni?
Dobro, ima ih još, ali neznatan broj. Nekoliko meseci posle izlaska naše knjige, u trosatnoj francuskoj TV dokumentarnoj emisiji „Hod vekova“, posvećenoj „Crnoj knjizi komunizma“, novinari Su pitali mlade na univerzitetu: „Šta za vas predstavlja komunizam?“ A ti mladi ljudi su odgovorili: „Sto miliona mrtvih“ - naša poruka bila je prihvaćena.
_Mladi su danas mnogo manje pod uticajem ideolo8iJe nego mi 1968. Danas su oni okrenuti ljudskim pravima, zbog toga su odmah shvatili poruku knjige. Grupe eksiremne levice danas su vrlo slabe, nikog ne predstavljaju. Imali su 1968. ogromnu publiku, sada nikog! Pre nekoliko dana na Univerzitetu Nanter, gde ja radim, pokušali su da organizuju neko predavanje. Niko im nije došao! Zato smatram da su ljudski ideali najz-
je, u tom
dd Girai
načajnije povezani sa komunizmom i njegovim rušenjem. Danas mladi shvataju da je komunizam sistem
· protiv čoveka, to je sistem koji ne vodi računa o čove-
ku! _ Citanje knjige otklanja i zabladu da su komunisti internacionalisti. Knjiga ih prikazuje kao ksenofobe. Jedino su internacionalisti među sobom, među komunistima i da bi osvojili ostatak sveta. Zdanou je komesar za borbu protiv kosmopolitizma, zabranjuje brakove između građana SSSR i stranaca, ubija esperantiste, radio-amatere, sprovodi izuzetno Uelike „čistke“ u službama koje su u dodiru sa stranciJasno je. Ja sam upravo to shvatio kada sam ušao u moskovske arhive. Komunizam je uvek podsticao posebnu vrstu nacionalizma - ultranacionalizam. Još ćemo se baviti komunizmom dvadesetih, tridesetih godina. Dekontaminacija će biti vrlo duga. Mi smo tokom sedamdeset godina izučavali komunizam bez interne dokumentacije samog sistema. Tek od 1991. počinjemo da ulazimo u dokumentaciju samog režima. Ja sam proučavao komunizam u Francuskoj bez dokumentacije deset godina. Naravno, mogao sam da čitam „Imanite“, izjave, javne govore, ali nemajući partijsku dokumentaciju nisam mogao da spoznam događanja u samoj parti– JL. Kada su 1991. otvorene moskovske arhive, Ja sam među prvima iz Francuske počeo da izučavam dokumenta u Moskvi. Bio sam začuđen kada sam ušao u arhivu Kominterne, kada sam video tu masu dokumenata vezanih za KP Francuske, sve izveštaje, direktive, biografije svih rukovodilaca, hiljade biografija... Zaista je neverovatno čega sve tu ima. Pravo uživanje
'za istoričara. Nikad nisam pomislio da su sve to saču-
vali, da je sve sređeno, klasifikovano. Za istoričare, ali i za javnost to je vrlo značajna „revolucija“ dokumenata. Jedan deo „Crne knjige komunizma“ zasnovan je na arhivskim podacima, koji nisu niukoliko O0Ssporavani. Toje vrlo važno: ___ Zoran M. Cujić
- Nastavlja se
e M | \ | ; H ||
Nadležnosti saveza bile bi brojno manje u odnosu na postoJeći Savezni ustav i činile bi ih:
- osnovna prava i slobode građana; - međunarodni odnosi i spoljna politika;
- narodna odbrana;
- Osnovi privrednog sistema radi zaštitre jedinstvenog tržišta. Polazeći od liberalne ideje minimalne države, federacija Crne Gore 1 Srbije obavljala bi samo one funkcije bez kojih sistem zaJednice ne bi mogao efikasno da funkcioniše i da se uključuje u evropske integracije.
U cilju obezbeđenja maksimalne ravnopravnosti članica i funkcionalnosti sistema, vršenje saveznih nadležnosti definiše se na sledeći način:
- temeljne odluke donosio bi savezni parlament u dvodomnom postupku,
- jedan broj saveznih funkcija bio bi u režimu mešovitih nadležnosti, gde savezni parlament donosi osnove sistema, a republički parlamenti vrše bližu zakonsku regulaciju, kao što su osnovna prava i slobode, svojinski odnosi, poreski sistem, bankarski sistem, trgovačko pravo, penzijsko osiguranje i osiguranje imovine i lica,
_ - preostale savezne nadležnosti - spoljna politika, narodna odbrana, monetarni sistem, obligaciono pravo, hartije od vrednosti i carinski sistem - ostvaruju se u režimu isključive nadležnosti saveznih organa, .
-– Savezni ustav treba da predvidi mogućnost samostalnog učešća republika u. različitim oblastima međunarodne saradnje. Predloženi koncept podele nadležnosti bi ostavio republikama članicama najveći broj državnih nadležnosti, što predstavlja doprinos decentralizaciji ukupnog: sistema vlasti ustanovljava novu praksu neposrednog povezivanja republičkih nivoa vlasti. U sva tri slučaja ustavno se insistira na odgovornosti republičkih ustanova Za funkcionisanje državne zajednice, čime se uklanja mogućnost majorizacije jedne republike nad drugom i jača federalno poverenje. Time se, takođe, izbegava sistem koji gotovo na svakom koraku omogućava veto Jedne od članica i time blokadu
odlučivanja na saveznom nivou.
Ekonomsko upelenje
Ekonomska nauka podržava ekonomsku integraciju po načelu „što više to bolje“. Konfederalni aranžmani ne dobijaju prelaznu ocenu stoga što njihova politička superstruktura, zasnovana na stalnom pregovaranju, onemogućava racionalno odlučivanje i time poništava prednosti integraciJe. Stoga se konfederacija vidi ili kao prelazni oblik zajednice od nezavisnih država ka federaciji ili od federacije ka nezavisnim državama. Najefikasniji oblik integracije Je ekonomska unija, koja podrazumeva carinsku uniju, slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi, jedinstven novac i donekle harmonizovan fiskalni sistem. A ekonomska unija je ekonomsko naličje federacije.
Suština predloženog koncepta
· ekonomskih odnosa u zajednici
bila bi:
- integracija po modelu ekonomske unije, - Jedinstveni carlnski sistem, carinska politika i carinska služba, -.. - jedan novac i jedna centralna
banka,
Predlog Centra za liberano-demokratske studije o zajednici Srbije i Crne Gore(2)
Porlela natiležnosti
- decentralizovan fiskalni sistem, uz dominaciju članica,
- osnove poreskog sistema i poreske politike na federalnom nivOU, a Ostalo na nivou članica,
- Osnove lirgOvačkog prava i regulacije banaka na federalnom nivou, a Ostalo na nivou članica,
_ O hartija od vrednosti na federalnom nivou,
- Zajednički infrastrukturni objekti se finansiraju dogovorom vlada članica.
Ovakav federalni aranžman bi, sa Jedne stane, doneo iskorišćavanje prednosti ekonomske inte- -· gracije | efikasno odlučivanje, dok bi, s druge strane, zadržao znatan stepen odlučivanja i uvažavanja specifičnosti na nivou članica. Time bi bio nađen, veruJemo, dobar balans između federalnih funkcija i funkcija članica koji obezbeđuje kao efikasnost,
· tako i decentralizaciju.
Ustanove tipžavne zajernice
Sistem vlasti državne zajednice zasnivao bi se na načelu podele vlasti. Zakonodavnom vlašću raspolagala bi dvodomna Savezna skupština, izvršnom predsednik Republike i Savezna vlada, a sudskom sudovi (Savezni visoki su. ı Savezni ustavni sud).
Savezna skupština je glavno predstavničko i zakonodavno telo državne zajednice. Ona donosi zakone i druge savezne odluke, odlučuje o pristupanju zajednice međunarodnim organizacijama, vrši kontrolu nad radom Savezne vlade i ostalih saveznih organa, bira i razrešava Predsednika Republike ı predsednika Savezne vlade, sudije Saveznih sudova, Saveznog Javnog tužioca I guver-
· nera Centralne banke, proglašava ratno ili vanredno stanje. Sastoji se iz dva doma: Veća republika (poslanike biraju republičke skupštine) i Veća građana (poslanici se biraju na neposrednim izborima). |
Predsednik Republike je osoba od nepodeljenog javnog ugle-
da u čitavoj zemlji ı deluje kao politički neutralni autoritet. On potpisuje savezne zakone ! ratifikacione instrumernite za međunarodne ugovore, raspisuje izbore za Saveznu skupštinu i raspušta
Je. Na sve akte Predsednika Republike neophodan je premapotpis predsednika Savezne vlade ili resornog ministra. Predsednik Republike komanduje vojskom zaJednice u ratu ı miru u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane. O opozivu predsednika odlučuje Savezni visoki sud. Predsednik Republike i predsednik Savezne vlade ne bi bili iz iste republike.
Savezna vlada predstavlja ključni organ izvršne vlasti ı bila bi ustrojena po kancelarijskom modelu. Savezna skupština bira i razrešava predsednika Vlade, a predsednik je vlastan da sastavi Vladu ı odgovara za njen rad. NJegovo razrešenje ili ostavka povlači ostavku cele Vlade. Za razrešenje vlade dovoljno je izglasavanje nepoverenja u jednom od domova. Savezna vlada bi imala pet članova. To su: premijer ı ministri pravde, odbrane, inostranih poslova ı finansija.
Sudski organi zajednice bili bi: Savezmi visoki sud i Savezni, ustavni sud.
Bila bi izvršena dislokacija poJedinih saveznih ustanova iz glavnog grada u gradove druge republike.. Autori projekta: Boško
Mijatović, Dragoljub Popoujć,· | ___ Slobodan Samardžić,
Zi