Danas

TO ministarstvo pravde odbilo Je da registruje OTPOR zato što je Vuk na Ravnoj gori rekao nešto kao „štedite municiju“, i zato što je Canak na mitingu u Beogradu pominjao „vešanje o Danderu“. Kakve to veze ima sa OTPOROM malo kome je jasno. Srpski pokret obnove optužio Je opoziciju da „rade za Miloševića“ zato što hoće da izađu na izbore pod „bilo kakvim uslovima“, a prethodno su neki iz opozicije iste te optužbe upućivali Draškoviću zato što neće da izađe na izbore. Kakve obe te optužbe posmatrane kao celina, to Jest rezultat višemesečnih dogovaranja srećno udružene oOpoziciJe imaju veze sa logikom i pameću uopšte, malo kome je jasno. Još se nismo oporavili od skandalozno

obraćanja ministra Jojića Karli td

Jeste SPS/nije SPS Siniša dokaZao je da zaista jeste. To jest, da je stvarno najbolje kad ga nema na terenu. Tako može da igra i ponaša se samo neko ko je sto posto njihov. Nema onoga što oni nisu u stanju da upropaste, sve prseći se

Ižavnim grbom i zastavom. Nije _ nikakvo opravdanje ako im je neko

· pristupio iz čistog neznanja, jer njima su takvi najpotrebniji. Što maJe zna, to drčnije zastupa ono o _ Cemu pojma nema, verovatno za___Tad neke lične koristi, ali svakako u

___korist opšte štete.

Posle onih tipično espeesovskih na jedvite jade izvučenih 3:3 jasno je samo toliko da ovoj zemlji spas može doći jedino od dalekih prijatelja Za Kineskog zida. Da predsednik jihovog Parlamenta nije pod hitno eteo iz Beograda za Ljubljanu, moŽda naši i ne bi umuvali ta tri gola. Srećom, prijatelji se poznaju upravo hevolii. Što veća nevolja, to dublje

Stonorlišnji san

Ponte, kad saznajemo da je Kušner rekao Dinstbiru, specijalnom izvestiocu UN za ljudska prava da „začepi gubicu“, ili nešto slično. Kakve to veze ima sa pristojnošću i lepim manirima, malo kome je jasno. A sve se to dešava na ovom ukletom prostoru, sve seto dešava nama. Srbija kao rasadnik zla, gluposti, nepristojnosti, beznađa, bezidejnosti, straha, nepravde i nečoveštva.

Ima li neko ideju kako ćemo izaći iz ovog Začaranog kruga? Ima li neko ideju kako da nam bude bolje, kako da nam bude drugačije? Ko će nam pomoći? Li Peng? Putin?

Klinton? Đinđić? Drašković? Đavo?

Gospod Bog? Ako i pokušavamo da na početku 21. veka dodolanjem prizovemo kišu, možemo li nekim sličnim mantranjem da prizovemo normalan život? Naravno, ne. Sta da se radi? Ovo inkriminisano pitanje koje je proslavilo Lenjina, a ojadilo nesretni Danas, u ovom trenutku ima dva odgovora. Prvi je totalno pesimističan. Drugi Je beznadežan.

Srbi kao ukleto uspavana nacija, mogu da izaberu ono što je izabrala Uspavana Lepotica – stogodišnji san

Lopitanjem ili

u koji je skupa sa njom utonulo carstvo, u kojem su zamrznute sve funkcije, u kome ništa ne funkcioniše jer takoreći i ne diše, i ne Živi, i ne postoji. I tako sto narednih godina u iščekivanju Princa koji će pronaći rešenje. Poljupcem ili mačem? Svejedno. Rešenje!

Srbi kao Tri Praseta iz istoimene bajke, mogu da grade nove i nove odbrambene mehanizme, nadajući se da će neki od tih mehanizama biti jači od totalnog uništenja koje im preti. S tim što moraju računati da Zlo više nije oličeno u samo jednoj zveri koju treba pobediti, već je zlo globalno, dobro organizovano, savršeno funkcionalno i spremno da sruši i najtvrđi bedem.

To su ta dva odgovora. Koji je totalno pesimističan, a koji beznadežan – pojma nemam. Citala sam pre neki dan pismo koje je sin našeg kolege Miroslava Filipovića napisao svom ocu. Ne znam šta da kažem tom dečaku. Stidim se svog pesimizma. Stidim se naše apatije. Stidim se što živimo ovako. Stidim se Srbaprasića 1 Srba-Uspavanih Lepotica. Oprostite mi na ovom tekstu. Spavajte, šta da vam kažem?

rahonava i nazali

prijateljstvo. Da je do nas, i mi bi njima uzvratili istom merom.

Sudeći po novinama, fudbal je ipak važniji od svega. Jeste da se tu i tamo nekima sudi, Jeste da nekim sudijama ne daju da sude, jeste da uglavnom nema vode i da na trideset pet ili koji stepen više gotovo nikome nije ni do čega, ali glavni društveni problem ostaje onaj njihov Siniša. 1 oni koji su ga onomad branili sada su sigurni da se prodao. Doduše, bilo bi logično očekivati da neko kome je nedavno uručena članska knjižica malo više izgara za opštu stvar. Međutim, kod njih to ide drugačije. Ko postane neko ı nešto, više nikome ni za šta ne odgovara i sjajno se zabavlja.

A šta ako je Jeste SPS/Nije SPS Siniša namerno doturio loptu protivniku i namerno iznudio za sebe crveni karton. Možda je on naše tajno oružje ubačeno u njihove redove. Jer njima, još od druga Lenjina, mo-

u da doakaju jedino mangupi u nji-

ovim redovima. Dakle, moguće je da je on svesno ušao u osinje gnezdo, video da je tamo sve trulo i rešio da pred celim svetom pokaže njihovu nesposobnost. Kako? Pa lepo. Reprezentaciji je krenulo tek kad je _Oostala bez jedinog espeesovca, iz če-

ga su i fudbalsko-politička javnost i celi svet mogli da zaključe da će ovoj zemlji krenuti tek kad se liši onih koji žive od stare slave. Da je odbio člansku knjižicu, naš prvi nosilac crvenog kartona ne bi postigao ništa. Ovako, sa članskom knjižicom i cIvenim kartonom, on svojim postupcima daje političku težinu. Zeznuo ih je kad su to od njega najmanje očekivali ı kad ih je najviše bolelo. Mogao Je, zar ne, da sam postigne tri gola. ] šta bi se onda desilo? Krenul bi pozdravni telegrami iz Opštanskih odbora. Krenule bi slavo-

pojke njihovom članu, a time i celoj.

partiji na čelu sa omiljenim predsednikom. Predsednik bi uputio pozdravni telegram članu svoje partije. Oglasili bi se i Akademija nauka i Udruženje pismenih pisaca. Bio bi snimljen film o uticaju članske knjižice da sportska dostignuća, nacije. Palo bi i neko ordenče.

Ali, junak vrele belgijske noći ih je omeo u tim i sličnim namerama. Junački Je pokazao da njegovoj partiji nije mesto ni na klupi za rezerve, već u svlačionici. Još jednom se ispostavilo da u politici najviše urade oni koJi tvrde da ih politika ne zanima i da sve rade iz ljubavi prema domovini.

petak, 16. jun 2000.

Dobar deo Beograda je bez vode, baš kao i pre dve nedelje bez lokalnog prevoza. Pametan čovek se uči na sopstvenom iskustvu pa, prernda ZUUči neverovatno, verovatno Je da će, uprkos vrućinama neuobičajerur čak iza ovo doba godine, slavine u svim delovima glavnog grada procureti u momentu kada tzv. vlada narodnog Jedinstva proglasi vanredno stanje, odnosno prinudnu upravu, u beogadskom Vodovodu i kanalizaciji.

Iz te, očigledno politikantske vizure, nezahvalno je baviti se prognozom tipa da li Je aktuelna blokada puteva na prilazima Beograda – zbog nedostajuće vode koja građane čini nesumnjivo žednima i prljavima Već desetak dana – pravi i dovoljan povod da se po receptu GSP preuzme Vodovod ili će, čisto pobedručki, prinudna uprava u BVK sti ći onda kada se otkloru kvar koji zemunsku i novobeogradskau vodu čiTu neprijatno žutom?

Protivno geografiji vanredne mere u Beogadu, bez obzim na povod, direktno utiču i na ostale delove Srbije koji su izloženi povišerum Celzijusima, takođe u dobroj meri bez vode. Razlika je samo u tome što tamo negde u Somboru, Subotici ili Surdulici Vlada Srbije neće uvesti privremene mere, a osobito u enklavama gde Je socijalističko-radikalsko-Julovska koalicija neprikosnovena, pošto Je na nestašicu vode uticala – klima. Ona obična atmosferska.

U Beogradu nestašicu vode akutnom čine medijska i poliitčka klima, koje se dozimano diriguju iz formalnih centara moći, a plasiraju putem udružeruh RTS talasa.

Sumnja u poštene namere republičkih političkih ı medijskih vlasti TUpošto ne znači da gradsko rukovodstuo i direktorijum nadležnog preduzeća, baš kao i u slučaju gradskog prevoza, valja amnestirati za poslovne greške i izraženu neracionalnost u potrošnj. Ali, čak ı propagandno, pribijanje na stub srama Izvršnog odbom može biti koruraproduktivno samo zato što Je suša atakovala na slavine. Tim pre što se Beograđani uistinu riukađa, čak ni u socijalističko doba, nisu pridržavali saveta o štednji, a posebno ne vole preporuke sa visokih mesta i Još na visokim temparnturama. Nesumnjivo je, uz to, da je višegodišnja ekonomska kriza zazuana političkim odlukama sa vma Srbije ı Jugoslavije, zaustavila novčane tokove 1 oneTnogućila ne samo Tazuvoj, već i prostu reprodukciju vodovoda. Ipak, ceh kao u slučaju prevoza, plaćaju i plaćaće gađani. Nekoliko sedmica po preuzimanju GSP. uprkos uveravanjima sa RTS i reklamnom angažovanju vojnih i policuskih autobusa, saobmćaj Je blizak kolapsu zabeleženom prilikom štrajka privamih prevozruka. Zato bi sue strane uključene u nestašicu vode valjalo da porazmusle koliko dugo će ljudi, ujedinjeni u žeđi i prijavštini, razmušljati o tome ko zavrće, a ko

popušta slavine. ! zvođaču radova naplatiti ceh.

ŠŠ

Na pitanje novinara (tokom jed-

· nog intervjua u Njujorku): „Koji je

najbolji deo dana za vas?“, Brižit Bardo je odgovorila kao iz topa: „Noć!“. Ako tome dodamo i njenu izjavu: „Obožavala sam uvek mlade, lepe ljude. To što sam ostarila ne znači ı da sam promenila ukus. Dakle, kad god mi se ukaže prilika ja ih ščepam“, onda je „san“ muškaraca pedesetih i šezdesetih godina, u potpunosti opravdao svoje postojanje i

. Značaj.

Rođenoj 28. septembra 1934. godine u Parizu, prva interesovanja za muziku i ples, „nametnula“ joj je majka koja je, uzgred, bila 14 godina mlađa od POO oca. Ipak, u 15. godini ona se odlučuje za ulazak u modne vode: to kruniše foto-

rafijama u modnom magazinu Ele. Sa 18 godina debitovaće na filmu („Devojka u bikiniju“) i udati se za Rože Vadima u koga je bila „ludo“ zaljubljena. U a su se, ipak, zadržali svega pet godina. Sa Kirkom Daglasom je 1953. godine („Akt ljubavi“) „probijala“ američko tržište. lako je Brižit Bardo „totalno francuski proizvod“, ona je bila ekstremno popularna i kod američke publike („I; bog stvori ženu“ iz 1956. će to definitivno 1 DOtvrditi). Pre 40. rođendana odlučila je da se povuče iz filma, ali nije mogla da umakne paparacima koji su zaradili prilične pare na „njen račun“. Zabeležimo i da je šezdesetih i sedamdesetih godina snimila veliki broj hit-pesmica.

<: ej U fudb

ptpangl

U međuvremenu postala je „VOdeći portparo!“ za prava Životinja – 1986. godine u Sen Tropeu osniva „Fondaciju Brižit Bardo“ (iako su „prvi koraci“ njenog angažmana Zabeleženi još 1962. godine) i vatreno se bori za njihov bolji tretman. Zlobnici tvrde da je više učinila u toj oblasli nego na hilmu. Nije zato čudo da Brižit Bardo, ovih dana, reaguje i na najavu MUP-a Srbije da će iseliti Azil na Avali koji Je bio stanište za pet stotina napuštenih pasa. „Spremna sam da dođem u vašu zemlju da bih napravila pravi skandal“, zapretila je BB uz najavu da je njena fondacija „spremna da uputi finansijsku pomoć lokalnim zaštitnicima koji se bore za spasavanje životinja“. Gromoglasno 1 jasno ali, da li i dovoljno?

Dragan Stošić

Sa politikom je sasvim drugi slučaj.

Milovan Ilić Minimaks

FOTO: ROJTERS