Danas

8 uforak, 27. jun 2000.

Italija se „zagreva“ za letnji parlamentarni raspust

Java finansina

lemonsinante

Specijalno za Danas

Trst – lako još nije počeo parlamentarni raspust, krupne političke ribe ustupaju mesto na TV-ekranima onima, koji setek probijaju na scenu.

Italijanski političari nižih ešalona koriste priliku da se na TV ekrane i stranice novina probijaju najneverovatnijim idejama o tome kako da se reše aktuelni problemi. Jedan od takvih predložio je ukidanje poreza na gorivo ne bi li se prekinuo aktuelni štrajk kamiondžija. Vladi, dakako, ne pada na pamet da umanji budžetske prihode za hiljade miliJardi lira, no dotični Sandro Biasoti, iz Lombardije, uspeo je da mu ime bude zabeleženo.

Strajkovi su italijanski folklor. Za narednih mesec dana, pored pomenutog, predviđeno je Još šest, kako bismo mi to nazvali „generalnih“ štrajkova pilota, aerodromskog osoblja, zaposlenih u prevozu autobusima, vozovima 1 tramvajima i to uvek u različite dane kako bi se saobraćaj duže paralisao.

„iMepdnovonni" šinajkovi

Iz opšteg pravila da se štrajkom nanese što više štete poslodavcu, a što manje građanima, iskočili su kamiondžije pokušavajući da zaposedanjem drumova i prekidom prevoza robe baš parališu zemlju. Liči to pomalo na one dane u Cileu, kada su njihove kolege štrajkom uspele da stvore uslove za državni udar protiv Salvadora Aljendea. Ili na ono kako su u Beogradu privatni prevoznici omogućili vlastima da se dokopaju GSP. U Italiji cilj ipak nije isti. Namera je da se natera država da smanji svoj udeo u ceni goriva i da donese poreske olakšice za špeditere. Njihova moć je ogromna, dnevno se italijanskim putevima preveze gotovo 2 miliona tona robe. Trećeg dana štrajka vlada je objavila dekret kojim se prevoznicima uvode poreske olakšice u iznosu od 1.800 milijardi lira. Kamiondžije su skinuti sa liste. Nastupaju drugi.

Zvanična italijanska statistika upravo Je saopštila da se ekonomija osetno oporavlja i da joj „neodgovorni protesti“ nisu nimalo potrebni. Naime, do juna društveni proizvod je porastao za 3 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine, investicije za 6 odsto, za godinu dana otvoreno je 250.000 novih radnih mesta, ali Je (prevashodno zbog cena goriva) inflacija postigla stopu od 2,6 odsto. Taj nivo inflaci-

je već je zabrinjavajući, jer je za 0,1 odsto viši od gornje granice Za Zemilje koje pretenduju da od Januara iduće godine počnu da koriste euro umesto nacionalne monete. Italijanska privreda je pravo čudo s obzirom da se uprkos političkim, socijalnim i svakim drugim nestabilnostima sasvim dobro drži u samom evropskom pa i svetskom vrhu. S jedne strane je u pitanju trend ozbiljnog poštovanja evropskih pravila koji je nametnuo Romano Prodi, još kao italijanski premijer. S druge strane italijansku privredu, privatizacijom državnih giganata – gubitnika, sve više osvaJa strani kapital koji nameće orga-

| ___ ogovorena agresivnost: Protest italijanskih aktivista za zaštitu životinja

nizaciju, tempo i profitabilnost koJi ležernim mediterancima ne ostavlja drugo nego da gunđaju i rade. Naravno uz sve to ostaju dominantna mala preduzeća (do 100 zaposlenih) – fleksibilna, produktivna ı prilagodijiva najnovijim tehnološkim trendovima. Ta preduzeća stvaraju 84 odsto društvenog proizvoda zemlje.

Pravila za anotesi

Na vrućini provri krv pa se povod za kavgu lako nađe. Tako je zasedanje OEBS u Bolonji, postalo povod za demonstracije mladih protiv te organizacije, o kojoj većina demonstranata baš i ne zna previše. Po podacima policije 1.500, a po tvrdnji organizatora 5.000 mladih Italijana krenulo je ulicama grada da izrazi svoje stanovište. Naši „otporaši“ bi mogli samo da sanjaju uslove u kojima mladi u ovoj zemlji protestuju. Naime, država finansira takozvane socijalne

centre u kojima mladi diskutuju, sviraju, slikaju... ali i treniraju kako će se obračunavati sa policijom. Postoje za sve ove delatnosti profesionalni instruktori, a za našu priču su važni oni koji obučavaju mlade kako da sa što manje dobijenih batina probijaju policijske kordone. Postoje pravila i ona se poštuju. Po koji razbijen auto ili izlog zaista su kolateralna šteta.

Udarne jedinice demonstranata nose bele radničke kostime, kacige i providne štitove gotovo iste kao i policajci. Nastupaju kao ratnici u Kurosavinim filmovima i kad se nađu pred policijom formiraju „zid štitova“, a oni u drugom redu nose

mrežu razapetu na visokim štapovima tako da se o nju odbijaju bombe suzavaca. Tek iza tog reda slede oni koji nose transparente sa napisima: „Globalizacija, NE, hvala“, „Nećemo OEBS“ ı slično, a za to vreme trešti muzika od Betovenove „Eroike“ do Boba Dilana. Sva ta oprema, pa ı karte za prevoz onih koji dolaze iz drugih gradova, padaju na teret socijalnih centara, čiji budžet pokriva država. Mladi imaju prava i mogućnosti da iskažu mišljenje nove generacije i to na svoj bučan i povremeno agresivan način. Nije čudno Jer je predsednik italijanske vlade Đuliano Amato, svoju poruku na pomenutom skupu počeo rečima: „Imajmo sluha za to što nam mlada generacija poručuje“.

Možda Je moguća i drugačija slika Italije ovih sparnih dana, ali je sasvim sigurno da bi bila jednostrana, jer tu zemlju nije moguće saterati u bilo kakav šablon.

Milutin Mitrović

Specijalno za Danas

Bon - Hoće li Nemačka, kao Amerika, Kanada ili Australija, postati useljenička zemlja? Diskusija na tu temu oživela je sa iniciJativom savezne vlade za dodeljivanje tzv. zelene karte kompjuterskim stručnjacima iz „uvoza“. Na jednom nedavnom sastanku u Hamburgu 130 poverenika za pitanja stranaca, rasprava je otišla dalje, ušla je u novi, konkretni kolosek: poverenica vlade crvenozelene koalicije kancelara Gerharda Sredera, Mariluize Bek, „progurala“ je predlog sa toga skupa, da se u nemačko zakonodavstvo unese jedan novi zakon. Zakon o useljavanju.

„Nama je neophodno da imamo politiku useljavanja ı mi je moramo uvesti“, izjavila je Eospođa Bek, članica stranke Zelenih. Vrh konzervativne opozicije, koja se sastoji od dve partije hrišćanske unije (CDU i CSU), ima drugi koncept za budućnost Bundesrepublike. Sef frakcije CDU/CSU u saveznom parlamentu, Bundestagu, Fridrih Merc, predstavio je Javnosti dokument pod nazivom „Ograničavanje i usmeravanje imigracije u interesu zemlje“.

U predlogu opozicije se, s jedne strane, sasvim ne odbacuje ideja o useljavanju, već se propagira selektivno „doseljavanje u korist privrede“. Cak se na jednom mestu ističe kako „imigranti ne moraju biti balast, već ı bogatstvo“. Istovremeno se, međutim, zahteva da se to automatski veže za ukidanje prava na azil. Rukovodstvo CDU/CSU dodaje da bi zatečenim odbijenim kandidatima za azil trebalo oduzeti pravo Žalbe pred redovnim sudom» i umesto toga ih usmeriti na „komisije za pritužbe“ koje bi se bavile tom problematikom. Prema nekim komentarima, koji naginju ulevo, ovo se tumači zapravo kao izgovor konzervativaca, koji su jedva dočekali priliku da na iole „konstruktivan način“ opravdaju staru želju da se azilanti kao politička kategorija – izbrišu.

Za Mariluize Bek su gledanja opozicije ne samo naopaka, već i

Nemačka korak bliže da postane useljenička zemlja

Sipanci poipelni Buniiespephlici

u suprotRosti sa međunarodnim pravom. „Ko kao Merc vidi perspektive azilanata, taj hoće da istupi iz Zenevske konvencije o izbeglicama. Time bi Nemačka izašla iz. grupe 110 nacija, a i Iz EU, koja je saglasna da Ženevska konvencija treba da posluži kao osnova Za evropsko ujednačavanje prava na azil“, upozorila je političarka Zelenih.

U međuvremenu, broj azilanata čak i ne zadaje glavobolju državi. Bek napominje kako bi ove godine u Nemačku trebalo da pristigne oko 60.000 azilanata, što je skoro sedam puta manje nego početkom 90-ih godina. Po njoj, „za doseljavanje se moramo bezuslovno zauzeti“. „Onome ko tvrdi da nam misu potrebni novi imigranti valja objasniti da će onda morati da radi do 75.godine života“.

Prijem stranaca ı njihova integracija osetljivo su pitanje u zemiji u kojoj od 82 miliona, devet odsto stanovništva nisu rođeni Nemci. Za socijaldemokratsko-zelenu vladu „uspešna imigracija podrezumeva DI ali ne po principu „ako hoćeš da ostaneš sa nama, moraš se promeniti dok se razlike među nama ne izgube“, ističe gospođa Bek. „Integracija mora da bude sprovedena na demokratskoj osnovi, što nije lako, Jer zahteva mnogo toleranciJe za prihvatanje drugih“. Nije lako posebno ako se uzme u obzir prosecna stopa nezaposlenosti od 10 odsto, koja u istocnim delovima dostiže i do 20 odsto.

Vlada upozorava da svako negiranje otvorenog društva pothranjuje brutalnost i radikalnost ekstremne desnice u Nemačkoj.

Jednu ekspertsku komisiju koja bi trebalo da pripremi teren za skiciranje zakona o useljavanju već je oformio ministar unutrašnjih poslova, Oto Sili, iz Šrederove socijaldemokratske stranke. Vlada je rešena da podstakne javnu debatu u nadi da će dobiti podršku za eventualni zakon-o imigraciji. I to ne po cenu gaženja osnovnog individualnog prava na azil. Dejan Vasiljević

kori a je · koji je postignut nom siromaštvu, sa manje od · Jarde što je više za oko 200 mili

Bogate industrijske zemlje objavile listu petnaest zemalja optuženih za pranje novca

Borlišnje se „onene" oko BOD milijapili tiolana

_ Pariz – Grupa za finansijsku akciju protiv pranja novca (GAFI), koJa okuplja 26 bogatih industrijskih zemalja, prvi put Je objavila listu 15 zemalja, od malih pacifičkih ostrva do Izraela i Rusije, koje odbijaju da sarađuju u borbi protiv pranja više stotina milijardi dolara „prljavog“ novca. Na listi su Bahami, Kajmanska ostrva, Kukova ostrva, Dominikanska Republika, Izrael, Liban, Lihtenštajn, Maršalska ostrva, Nauru (državica u zapadnom Pacifiku), Niue (autonomno polinezijsko

ostrvo pridruženo Novom Zelandu), Panama, Filipini, Rusija, Sent Kits ı Nevis (Divši Sent Kristofer i Nevis, država u Karibima) i Sent Vinsent (Karibi).

U saopštenju GAFI navodi se da je dugo očekivana lista objavljena da Di se te zemlje podstakle da ulože veće napore protiv pranja novca, a članice te grupe pozivaju se da od svojih finansijskih institucija zatraže da posvete posebnu pažnju na poslove i transakcije sa zemljama na listi. Na osovu 25 kriterijuma, GAFI je

obavila pregled stanja u tridesetak zemalja ı ustanovila da pomenutih 15 ne želi da sarađuje u borbi protiv pranja novca. U saopštenju GAFI dodaje se da su već zabeleženi pozitivni efekti i neke zemlje su pokrenule mere da poboljšaju svoju regulativu protiv pranja novca. GAFI, osnovana 1989, specijalizovana je za borbu

· protiv pranja novca stečenog ilegal-

no, u trgovini drogom ili kriminalu, obuhvata 26 bogatih zemalja, plus Evropsku komisiju i Savet za saradnju zemalja u Persijskom zalivu.

nansijski

Pozdravljajući objavljivanje „cIne liste“ zemalja koje ne sarađuju u borbi protiv „prljavog“ novca, američki ministar finansija, Lorens Samers, ocenio Je da ona predstavlja „ključni korak u ograničavanju mogućnosti dilera droge, terorista, organizovanih kriminalaca i korumpiranih političara da operu svoj ilegalno stečeni novac u tim fipribežištima“. Francuski ministar finansija, Loran Fabi-

jis, najavio je da će Pariz čak prekinuti finansijske veze sa zemljama

“ca, a ta suma odgovara vrednosti

na listi i da će to pitanje izneti na sastanku G7 u julu u Japanu. Kajmanska ostrva ı Lihtenštajn već su se pobunili protiv liste ı zatražili da se ponovo razmotri njihovo bankarsko poslovanje. Finansijski stručnjaci procenjuju da se preko raznih banaka u svetu svake godine „opere“ oko 600 milijardi dolara u vlasništvu kartela za droge, kraljeva mafije ı drugih kriminala-

celokupne privrede Kanade, sedme u svetu. (Beta,AFP)