Danas

8

četvrtak, 29. jun 2000.

Jirži Dinstbir, specijalni izvestilac UN za ljudska prava za bivšu Jugoslaviju, obreo se krajem prošle nedelje u dvodnevnoj poseti Beogradu, uznemiren razvojem događaja u Srbiji. U razgovorima sa ministrom inostranih poslova, Zivadinom Jovanovićem, ı ministrom pravde, Dragoljubom Jankovićem, Dinstbir je upozorio na opasnosti koje se kriju u nameri vlasti da kriminalizuje delatnost opozicije. Specijalni izvestilac, tom prilikom, dao je intervju bečkom dnevnike Di Prese i listu Danas. .

Da li ste sada, posle posete Beogradu, veći optimista ili pesimista kad je reč o stanju ljudskih prava u Srbiji i Jugoslaviji?

– Ne znam da li sam pesimista ili ne, tek situacija u Srbiji je veoma napeta, tenzija raste. Problem, kako ga Ja razumem, jeste u tome što je ova zemlja izolovana, što je i dalje pod sankcijama, a neophodno je da se otvori dijalog između opozicije i vlade. U vladinoj politici prema društvu postoji, nažalost, prilaz koji počiva na oceni da je delovanje opozicije, de facto nastavak bombardovanja Jugoslavije, da su opozicionari agenti stranih zemalja, ili da su teroristi. To nije tačno, štaviše, veoma je opasno, Jer može Jedino da poveća postojeću tenziju.

U pravo ste, ali to je realnost koju režim Slobodana Miloševića i dalje vešto i uspešno koristi. Kako, onda, međunarodna zajednica može da se nada da će srpska demokratska opozicija ostvariti pobedu?

– Već deset godina međunarodna zajednica vodi pogrešnu politiku prema Srbiji. Mislim da je kardinalna greška to što je Srbija bila zatvorena sankcijama i raznim vrstama embarga. Naše iskustvo iz perioda komunizma pokazuje da ovakve zemlje moraju biti otvorene, a ne izolovane, ukoliko se želi njihov demokratski razvoj. Vlastodršci su u tom slučaju primorani na izvestan respekt, da poštuju određena pravila u komunikaciji sa svetom. Ako zatvorite zemlju, to je praktično nemoguće.

Pad komunizma bio je, takođe, rezultat velikog otvaranja u Helsinkiju 1975. i to krucijalno otvaranje našeg društva donelo je konačne demokratske promene. Zatvaranje zemlje samo pomaže vladarima da se lakše obračunaju sa opozicijom, da onemoguće demokratski dijalog. Upravo zato smatram da bi međunarodna zajednica trebalo, na prvom mestu da otvori društvo,

da otvori Srbiju, bez obzira ko je na vlasti. Ostane li Srbija u izolaciji, suočićemo se sa situacijom kao na Kubi, u Libiji ili Iraku. To su ekstremni primeri onog što se dešava kad je jedna zemlja potpuno izolovana ili je pod sankcijma.

Upravo su Karl Bilt i američkii general Zak Klajn, predstavnik Koti Anana u Bosni i Hercegovini, rekli da je Milošević za godinu dana pod sankcijama izgradio daleko više nego ceo Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu, koji, inače, ne funkcioniše niti će moći da funkcioniše bez Srbije. Reč je, dakle, o pogrešnoj i veoma opasnoj politici koja daje režimu oruđe za Još veću represiju protiv Opozicije.

Imate li, možda, utisak da u zapadnoj politici, kao što neki kaŽu, postoje uticajni akteri kojima Je Milošević potreban da bi mogli da mašu Srbijom kao primerom izolovanog ostrva u Evropi, u stilu „Ako niste dobri pogledajte Srbiju? – To ne znam, ali znam da dosadašnja politika međunarodne zaJednice gura Srbiju u naručje nerazvijenih zemalja, u kontakte sa nedemokratskim režimima u svetu, umesto da je uključi u Evropu. Naravno, to ne može biti opravdanje za režim da kažnjava svako opoziciono mišljenje kao akt terorizma, pogotovo što je opozicija protiv nasilja i zalaže se za dijalog. Tu mislim na svaku vrstu OpoziciIje, na samo na klasičnu opoziciju. Razgovarao sam sa predstavnicima Otpora koji su takođe protiv nasilja, žele dijalog i mirnu tranziciju zemlje. Protive se svakom opasanom scenariju, poput rumunske solucije i slično. Ali režim sa pozicije politike sile krivično goni medije, zatvara novine, televizijske i radio-stanice svim sredstvima, ekonomskim i legalnim, za koje se slobodno može reći da su nelegalna. To je veoma opasna praksa, ali režimu Ide na ruku činjenica da je zemlja zatvorena.

Rizična pomo zajednica morala još više da pomogne nezavisnim medijima i de-. · mokratskim snagama u Srbiji? ___- To je veoma rizično. Mediji se. nalaze u kritičnoj situaciji, izlože-

ne dozvoljava im se da kupuju papir u Matrozu, otimaju se štampa-

rije. U takvoj atmosferi bilo bi veoma opasno tražiti od njih da deluju ilegalno. Ako sve gurnete u ilegalu, onda se samo još više podiže. tenzija o kojoj sam govorio.

Miroslov Filipović, novinar Danasa i agencije Frans pres, već je mesec dana u vojnom Zatvoru, pod optužbom za špijunažu. Da li ste sa nekim od zvaničnika u Beogradu razgovarali o njegovom slučaju?

– To je klasičan primer političke odluke. Neko je odlučio da gospo-

vešten, Filipović je počeo da saraGuje sa Institutom u oktobru prošle godine, dakle pet meseci posle završetka rata.

Da ii ste u Beogradu razgovarili o novom zakonu protiv terorizma? – Razgovarao sa sa gospodinom Jankovićem (Dragoljubom) i gospodinom Jovanovićem (Živadinom) ı upozorio ih da je to opasna igra. Ukoliko novi zakon bude iskorišćen da se miroljubiva opoziciJa optuži za terorizam i suzbiju delovanja nezavisnih novinara, Otpora ı drugih opozicionih aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa terorizmom, suočićemo se sa potpunom političkom zloupotrebom Ovog Zakona, apsolutnim poveća-

njem nivoa represije protv slobod-

nog mišljenja u Srbiji.

Zakon protiv terorizma je veoma opasan, Jer nije usmeren na borbu protiv terorizma već protiv ljudi koJi drukčije misle i koji nisu teroristi. Naravno, u Srbiji ima klasičnih primera terorizma, poput recimo, ubistva predsednika vojvođanske administracije, ministra odbrane i poslednjeg neuspelog atentata na Vu-

Zatvaranje zemlje samo pomaže vladarima da se lakše obračunaju

sa opozicijom, da onemoguće demokratski dijalog. Upravo zato smatram da međunarodna zajednica treba, na prvom mestu, da otvori društvo, da otvori Srbiju bez obzira ko je na vlasti. Ostane li Srbija u izolaciji, suočićemo se sa situacijom kao na Kubi, u Libiji ili Traku

To znači da treba ukinuti sankcije, u suprotnom ovakva situacija u Srbiji može potrajati godinama?

– Svakako, jer je godinama vođena pogrešna politika. I to ne samo sa stanovišta principijelnog razloga da sankcije jedino pogađaju obične ljude, već i užasnih socijalnih posledica u vidu neverovatno razgranatog crnog tržišta, raširene korupcije ı mafijaškog tipa ekonomije na čitavom Balkanu. To su, takođe, rezultati sankcija. Osim toga, takva politika ne funkcioniše, pošto je Srbija, de facto, samo teorijski pod sankcijama Zapada.

din Filipović mora da bude kažnjen zato što piše za Danas i Fans pres. Filipović je, onda, uhapšen, ali ga je vojni istražni sudija pustio na slobodu, jer verovatno nije bio obavešten da je reč o političkoj odluci. Ponovo je uhapšen, da bi isti vojni istražni sudija podigao optužnicu protiv njega. Nema ni reči o nekakvoj špijunaži, več je to tipičan vid slobodnog novinarskog izražavanja. Filipović je optužen za saradnju sa Institutom za izveštavanje o miru i ratu, u Londonu. Prvo, to nije nikakva špijunska organizacija. Drugo, kako sam oba-

ka Draškovića, ali to nema nikakve veze sa opozicijom. Dva sata posle ubistva gospodina Peroševića u Novom Sadu, neki državni mediji su optužili Otpor da je učestvovao u njegovom ubistvu, što je nonsens.

Da li vidite neku korist od razgovora sa zvaničnom srpskom, odnosno jupostovenSkODi stranom, u smislu da se mogu očekivati neki pozitivni koraci ili su to samo bili pro forme diplomatski razgovori?

-– Ne mogu da kažem posle dva dana razgovora sa nekim ljudima, kako će to uticati na politički pro-

2

SOS 75

Jirži Dinstbu, specijalni izvestilac UN za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji

Posletlice potunešne

nim zločincem ı kriminalcem. Ravno je pravoj hipokriziji da međunarodna zajedinca pregovara sa goOspodinom Miloševićem da povuče trupe sa Kosova, posle podizanja optužnica u Hagu. Gospoda Ahtisari ı Cernomirdin pregovarali su sa Miloševićem u ime celokupne međunarodne zajednice.

Kako biste ocenili situaciju na Kosovu, imajući u vidu veoma loš položaj srpskog stanovništva?

-– Moj stav o tome je potpuno jasan. Zbog grešaka međunarodne zajednice misija na Kosovu nije bila u stanu da ostvari postavljene ciljeve. Ako se ne primenjuje rezolucija 1244, ako OEBS, NATO j Evropska unija, dakle organizacije koje okupljaju najmoćnije zemlje sveta, nisu dovoljno uverene da treba primeniti jednu rezoluciju na prostoru od 10.000 kvadratnih metara, što je sedmina Ceške Republike, onda je reč o diskriminatorskoj upotrebi svetske sile, koja nam je potrebna u ovoj situaciji i biće neophodna i ubudiće. S druge strane, ako postoji grupa ljudi, da kažem mafioza, koja želi da promoviše svoj lokalni interes nasiljem ili ubiJanjem drugih ljudi, onda je posao loše obavljen.

Prošle nedelje video sam prvi vesnik pozitivnog razvoja kad Je Kfor konačno posle godinu dana stvrano krenuo u opsežnu potrasu za skladištima oružja na Kosovu.

* OružjJa ima, istina, ı preko granice, u Makedoniji ı Albaniji, ali je to, ipak, znak stvarnog pokušaja da se razoruža Oslobodilačka armija Kosova.:' Drugi znak je najava Karle

FOTO: FONET/A

Neko je odlučio da gospodin Miroslav Filipović mora da bude kažnjen zato što piše za Danas i Frans pres. To je klasičan primer političke odluke. Nema ni reči o nekakvoj špijunaži, već je to tipičan vid slobodnog novinarskog izražavanja

ces u zemelji. Oni sami treba o tome da odluče. Ja sam izvršio svoju dužnost da im saopštim šta vidim kao opasnost, a to Je ovakav razvoj zemlje i stanje ljudskih prava, kao i da ne bih voleo da vidim ugrožavanje ljudskih prava na velikoj skali u ovom regionu. Ukoliko vlada nastavi tim putem, takva politika može konačno samo da donese nasilnu konfrotaciju.

Pre nekoliko dana pojavile su se spekulacije da SAD, NATO i Rusija razmatraju mogućnost da se Miloševiću ponudi politički azil u nekoj trećoj zemlji, ukoliko se odrekne vlasti. Sta mislite, da li bi to moglo da bude rešenje za Miloševića i otpočinjanje demokratizacije Srbije?

– Reći ću vam kako Otpor razume ovu situaciju. Bez obzira na to koliko je Milošević odgovoran za ratove i ono što se događalo proteklih deset godina u ovom regionu, ostaje bazično pitanje. Ako želite da se oslobodite ovog diktatora, najbolji je način da mu se garantuJe politički azil. Kako mi je rekao lider Otpora, mora se doneti pragmatska odluka zarad budućnosti naroda Srbije i zemlje u celini. Ako prevlada dosadašnji stav, biće onemogućen svaki politički dijalog i onima koji drukčije misle preostaJe Jedino zatvor. Zato smatram da se mora naći neko rešenje zbog mira i demokratije, ne samu u Srbiji veći na Balkanu.

Sta bi molgo da bude solucija?

– Ne znam, Jer to zavisi od mnogo faktora, ali sam uveren da bi to trebalo da bude rezultat određenih pregovora. Međunarodna zajednica Je napravila od Miloševića najvažnijeg političara na Balkanu, zato što Je bio glavni mirotvorac u Dejtonu, a onda ga proglasila rat-

del Ponte da će Haški triubunal početi da istražuje zločne koje su počinili OVK i njeni lideri za vreme rata ı posle dolaska Ktora.

Vaša ocena je delimično u suprotnosti sa onim što Kušner izjavljuje. Smatrate li da i on sam snosi deo odgovornosti za loše stanje?

– Kušner Je bio odgovoran za administraciju na Kosovu u toku protekle godine, ı on želi da naglasi određene uspehe. Ja sam specijalni izvestilac o stanju ljudskih prava i samo sam opisao ono šta je bilo loše kad je reč o zaštiti ljudskih prava. Gospodin Kušner dobro zna ono Što i Ja znam, ali su nam pogledi različiti. Ako Kušner kao primer uspeha navede da su obnovljene škole, tako da albanska deca mogu nesmetano da uče, moram da primetim kako deca i studenti ız redova srpske i drugih nealbanskih et ničkih zajednici, koji su isterani sa Kosova, nemaju škole ıli uče u Izuzetno lošim uslovima. Nedelju dana pre nego što me je kritikovao, Kušner se naljutio zbog kritika koJe su izrečene na. njegov račun U Savetu bezbednosti, tom prilikom on Je rekao članovima Saveta: „U redu, ako me kritikujete, vi onda kritikujete ı sami sebe. Ja nemanı mandat, nemam dovo!jno sredstava, ni ljudi“. A to Je upravo ono O čemu sam javno B0VOTIO.

Oliver VuJović

POKRETAČ AKTIVNIJEG OVO NE 0

a JI

ROVI Si PRAVO RESENJE”C

· ZA SUVIŠNE KILOGRAME

OGLAS

-