Delo

Д Е Л 0 147 Нов програм, чист од сваких личних и династичких примеса, ове нове струје, почео је захватати све дуб,ве и шире корена, па је пробудио народ и пажњу његову скренуо на друге ствари и потребе, и створио је тако од њега стожера и бранича слободе грађанске у место што је дотле био стожер власннчке и намесничке реакције. Пажња је народа одведена на државну нолитику и на његове потребе. И заслуга је, неаоречна заслуга, овога новога иокрета, штоје династичко иитање и ико онако несре&но 1869. године завитлано^ мало ио мало изгубило онај свој оштар карактер. Да није било радикалне странке, и да она није онако брзо 'Привукла уза се парод давши му нове хране за бригу и рад, за цело не би прошло ових двадесет и неколико година без новога каквог пуча династичкога, нити бп се заподета нова борба противу Устава 1869. године свршила једном малом, и ако безуспешном, револуцијом, чистом од сваких дпнастпчкнх додатака, и абдикацијом Краља Милана. Године 1&83. 1888. и 1889. су сјајан доказ колико је ослабила династичка борба била, поред свих несрећа и поред свега распиривања њенога баш од стране оних, који су нмали задатак да је блаже, стишавају и уништавају. Да је још било среће, као што није, те да су се појава н рад радикалне странке оценили по заслузи н истини, па да се и с друге стране пам.етно што покушало за измирење и престанак те борбе н тога Фантома који се зове дпнастичко пптање, ми бисмо данас билн много да.ве отпшлп у напретку, нити би нас и данас јела ова ситничарска политика, ова сплеткашка борба. која нас убија н не да нам главе да дигнемо. Али на жалост тога није било. На против радикална се странка једпако клеветала, п баш на ту клпзавпцу дпнастичку упућивала. Двадесет година се протпву ње водп очајна торба. Двадесет година се противу ње боре пе само старе нзанђале партпје, које су у тој дпнастичкој борби црпле снагу п храну за себе, но и сам владалац на челу њпхову. Велико, врло велнко н тешко искушење за радпкалну странку4 10*