Delo

152 Д Е Л 0 створи питање, на коме ће по његовом плану а без његова видна учешћа влада раднкална пастн. Али то му није иошло за руком, и он је за тај посао морао сам самцит засукати рукаве и отерати раднкалну владу, кад је мнслио да је дотадањим интригама сазрела већ била јабука, коју је тр^бало за себе и своје либерале само једним јачим потресом стрести и узабратњ Све ове муке н невоље гледала је радикална странка, али их нпје добро разумевала. Она је држала да је за све крпва слабост њених првака и да они само немају довољно одлучности према Намесницима. Прваци онет, бар пеки од њих, и ако су јасно провиђали смер и крајњу тенденцију целе ове подмукле и с рачуном извођене борбе противу радикалне странке, морали су трпети док бар неке органске, политичке законе у живот не уведу, и док што год што год не спреме да може земља поднети нове напоре. И они су, у том, бар донекле, успели. Ми смо уверени да земља не би могла издржати онај удар од 9. августа, да није било претходнога рада радикалне владе и странке од три године. И ми ћемо бити праведни, па ћемо још рећи да за сву ову подмуклу борбу не кривимо лично ни Рисгића ни Белимарковића. Они нису могли друкче ни радити. Они су мрзели радикале, и то нису ни крили, а својим положајем хтели су помоћи да се рестаурира и њихова пропала странка. Главно питање и главни чвор је у самом Факту, што су, они постали представници Краљевске власти, и што се директно * с радикалном странком није бар покушало право, пстинско нзравнање, него се на против онаким Намесништво.м маниФестовала жеља, да се радпкална странка вештим маневрама и тајном закулисном борбом, сама изеде, истроши и растројп. Деветога августа мислило седајезрело. Почетком прошле годнпе видело се, из Париза, да се промашило. Сад се опет хтело с радикалном странком да поправн погрешка, на се с наслоном и у споразаму с њом намислио да изврши повраћај у редовно стање; али како се одмах, првог дана, показало, оггет с истом старом задњом мисли, с пстим старпм неповерењем.