Delo

зора, које је он прнчао не тражећи еФекта, истим тоном, као што је причао на пример, како је радо пушио виргиније цигаре, док му их лекари нису забранили. Из свега осталога мцгао сам разабрати, да се никад заљубио није, да му идеал беше мала нежна жена, да је поштовао религију, премда попове није много ценио .. Еле, готово за неколико мпнута, беше ми на видику цео целцати његов живот. У осталом, беше ми очевидно, да би се он тако поверљиво разговарао ма с ким било, који би први наишао. Ни једног догађаја не спомену, који би га ма како унизио, а уверен сам био, да ништа крио није. Ма да не умем исказати истински утисак, који је на ме учннио, знам то, да ми т-ај нови зналац на први мах беше потпуно онакав, као што ће бити после неколико дана, месеца, година; да је то чиста, здрава, српска душа, која остаде ((Неприкосновена” кроз толнки туђ свет, — ((шнрока натура”, без особите дубине, која појмн лепоту пожртвовања. II ни једна р-ечца срџбе због неоправданог малог унанређења, због тога што му не дадоше знатније војено одличје, него чак ои је захвалан био, што је и до тога дошао као пеук! У његову причању особито ме дирнуше неке ствари, на име: «И тако, мој млади господине, ја ти у животу никако уживао нисам, сем очима. а сад ето хоћу и њих да изгубим.... Али, срећа је што човек може престати живетн кад год хоће! Бајм Фус! Рут!... Капетан се морао тога јутра представпти војној власти, те пође и ја га испратих до гостионице. Капетан се брзо одомаћпо и уредио свој живот. Васо је наваљивао да се настани код њега, али капетан узе стан, једну пространу собу, код неке удовнце на Пилама. С почетка је кад и кад ишао на ручкове и вечере код рођака, па онда пристаде, да се стално храни код њега, за илату. Јутром су заједно ишли до магацина и састајали се са земљацима, па онда би испред подне капетан сам отишао и вратио се пешке до Гружа. Всћи део времена провођаше нред поменутом каФаном. Кад би био сам, по читаве би сате седео неномнчан, натмурен, са малко извраћелом главом, али, чим би му се когод нридружио, одмах би почео свој грохотни смех, који је најбоље показивао каква су му плућа. А позиао се беше и са Дупли-