Delo

Д Е Л 0 171' блиску буру. Пуститп времену, да оно расправи замршености и тегобе ситуације није се могло, јер је то било опасно. После претрпљеног пораза, смпшљао се план и начин, како ће се опет спасти ентуација!.. Либералп п намесннштво, које се толико већ ангажсвало у борбн од 9. августа, морали су се са свим напустит". Пошто су иретрпелп неуспех, развнтак саме борбе донео је прнродно собом да се борба једино могла прекратити н обуставнти само тако, ако се нзвршн одсуднн прелом. Намесништво је било неспособнода само реши ситуацију п изађе из заплета п онда се она морала мимо њега решавати, оно је морало бптп жртвовано. 1. април је био у природп стања н односа, којп су владалп. II он је дошао, носећи на себи потпуно обележје борбе, која га је прппремила п условила. Народ српски у борби од 8 месеци показао је најсјајнпје несумњиву тежњу, да се закон н устав поштују. Он се борно за законитост н уставност, — борећи се да очува своја права и своје слободе. Чином од 1. аирпла морала је бпти нстакнута мпсао, која се скривала у самој борби, и која је њу спремала н нотстицала, ако се мислпло да се постнгне потпун успех. Необпчно одушевљење, с каквим је дочекан 1. април у земљи п на страни. иоказало је најочигледније, колико је то био припремљен п сазрео до1ађај у крилу саме борбе, која се водила у земљи. То је био тренутак, у коме је сагласност између радња владаочевпх и тежња народних синула у пуном сјају своме, у коме је мисао о законитости и сталности једног поретка добила потпун израз свој. Алн, на жалост, како се данас догађајн развнјату, изгледа даје тај суерет бпо сасвим случајан и унапред прорачуњен. Идућп одсудно за својим плановима, двор као да није ни мнслио да се пскрено стави на чело тежња народних и иравих задатака земаљских него да појачаним ауторптетом, поново отпочне стару игру, која је, тако се бар чинпло свпма прпјатељпма мирнога развптка народнога, требала да престане једном за свагда увођењем праве уставности. А да бн успех био поузданији, требало је опалу популарносг уздићп захвалношћу, на коју се много рачунало. Све то пак, уносећп нове забуне и пометње, требало је да послужи с друге стране да се добпје времена, те да се на ново организује још један пресудан покушај разрачунавања са радпкалном странком. Догађаји који су одмах н непосредно дошли за 1. анрилом, — јасно су то показивали. Састав самога кабинета показивао је неку безразложну обазривост плц бар унапред је наглашавао нравац политике која би имала да веје. Било је за свакога јасно, да се не помншља толико на одсудне радње на пољу унутрашњег консолидовања, колико на друге радње. које би у самој стварп оставиле безнлодном једну борбу која пспуњава читав перпод од двадесет година. Међу тнм такве радње, радње које бн одбудно угицале на учвршћпвање и завођење новог норетка н воднле сталожавању партијске борбе, лежале су у ирироди не само стања ствари, но су биле и логнчка носледипе оног чина, којим је нрекраћена борба, поведена 9. августа