Delo

Д Е Л 0 181 Ако не наступи повољннји обрт: ако се иред толиким опасностима гне напустп овај смер, који се сада има п са разних страна подуппре онда наетаје дужност, да се гаји и очува онај дух, који је до сада ову земљу одсудно водпо п пзвео из свију криза п трзавица, из свију тегоба и невоља, дух самопоуздања и одлучностп. Народ српски, који се нн до •сада, у много тежпм приликама, п много већпм искушењима није помео, имаће п мудрости и снаге, да на сусрет изађе новим догађајима и будућност земљину избави свију оних опасности, које они у себи крпју. ПнтелнгенЦнја народна, која је и до сада народ српски будила и куражила, водила и упућивала, не сме нп у овим тренутцима, напуститн ту своју дужност — да народу у борби нредњачп, нодносећи све тегобе једне тешке борбе. Корпстећи се поуком, које су дале све досадашње погрешке — то неће бити тешко постићи. Међутим ми не можемо, а да на овом месту не изјавимо своје дубоко жалење, што се у свом развитку у новој ери, земља упућивала овим нравцем, тако одсудно н тако неразмшнљено. Гајећи наде, да ће догађајц узети повољнијн обрт — ми ипак морамо бпти готови. да примимо борбу, која нам се нуди. У очи нове године. Е « ]> о н а у 1893 г о д и н и. Један тренутак вечностп, којп крстимо годнном, завршио се! 1893. црппада црошлостн. II свагдашњост, која не трпп сентименталност, застаје за тренут пред завршетком овог малог иериода времена, да се отресе ситннчарскнх резона и баци у реФлексије о животу. Сама представа прошлости довољно је јака да у Фнлнстарској свагдашњостн пробуди меланхолично осећање нрн помнсли, да јој се н мн мајушнп п немоћни створовн не можемо отети, прн помнсли о вечностп п бескрајностн п тако нпштавно маленом тренуту времена, које мп зовемо жпвот и помпслп на оно „ннкада“, када нам најреалнпја садашњост нзгледа да је само сан. Па бар онда онај делић онога тренута — живота — да буде што оби.1ннјп, пријатннји! II у обпчајнма свију културних народа ннтензпвно се псказује та жеља са захтевпма новој годцнп, да нам пружп више „среће“, а с мало се инјетета прашга са сгаром, ма како она бпла раскошна Јер што се тражпло ннје могла датп, — жеље човеколе бескрајне су, пружају се у свпма димензнјама. II тада се обнчно поздрављајућп нову годнну сумнрају дожпвљајн — успомене, да се оправдају пове наде и жеље а п ■она хладноћа, којом се ираштамо са старом годнном. Да се одужпмо обичају —чда сумирамо успомене пз 1893 г. Немамо разлога да будемо немнлосрдно хладнп на растанку с 1893 годином. Сетпмо се 93 г. прошлога н 93 г. овога столећа! Какве крваве реминнсценције буди она прва! А 93 г. XIX. столећа, бар нам је ако нншта друго, ирогекла у мпру н оставпла каммпр! Светјежељан мпра, — снт је крваве и тешке борбе, те се плашп и најмање сенке па поли-