Delo

31. Бајић ициказао .је збирку стена што ју је скуипо летос у околпни Аранђелокца. Том је ириликом управник Геол. Завода обратио нажшу збора па гранатоидни гиаје што га ј(‘ г. Чебинац са Букул>е иочео доноспти п обрађивати. ■ 8. Ј. 31. ЖујовиК поднео је збору своје иубликаццје: 8аг 1ев ^еггаГпз з е (Пш е п П11 г е 5 (1 е 8 е г 1) 1 е п N о <: е з ц г 1 е з г о с ћ е з е г и р I ј V е 8 с1 е 8 е г М е које су летос, читане у двема седнпцама Француске Академпје Наука у Паризу п штамиане у органу исте Академије. 9. Нстп је ноднео збору прву књигу Геологија Србпје, у којој је 'Г о н ограФСКд Геологија; изложио је план целога дела и указао на замерке које бп се оио.ј ирвој књизи могле учпннтн у погледу деобе предела у Крал.евнни и неједнаке обраде појединих предела. I1'. 11стп је ириказао збору сппсе: Г. Златарскога: ПетрограФСка н геолошка истраживања у Средњој Гори. А. ВШпег: Ет пеиег Еип(1огГ уоп Вгас1порос1еп Пе1 8агајето, (Уегћ. Ј. кк. &ео1. Е. А. 1892 А Н.) 11. Са задовол.ством је примљена к знању вест да је уп])авник Мпнералошке лабораторнје у Со11е§е с1е Егаисе, г. Ф. Фуке сурадницима Геолошких Анала Балканскога Полуострва уступпо да проуче у своме органу општу Бикенелову збпрку стена из Тракпје. XXIII 10. Новембра 1893 год. 1. С. Урошевић приказао је арсеноиирит п влакнастц вурцит са Пречице у Гнпњу и крнста.те-ортокласа са .Ђуте Стране. % •»_ С. Стефановић приказао је кристалне Форме на ортокласу нз ПорФира крај Гушевца иа Гуднику. 3. II. С. Павловић саонштно је податке о земљотрееима у прошлом мееецу. 4. Др. -Т. Цвијић говорно је о земљотресима у Жагубнцн, о нроменама које су се услед њих деснле на Млавском Врелу и о ировалијп која се близу тог Врела при земљотресу отворнла.