Delo

Ирп ЛЕРОВЕ ДРАМЕ В45 пзмеђу његове кћери и младога мајора одмах у почетку није по вољи: он у нанред предвиђа рђав свршетак, боји се светине, која ће тај однос узети са свим савремено. У тој његовој изјавп (I 1) имамо један лист из моралне ис.торије онога времена, што се после све боље и боље види. Он познаје онакве људе као што је Вурм, који „т с!ег Веп1е Наизегп ћегитТичесћеп, ићег Ке11ег иш! Косћ газоппгегеп. шк! 8рппо4 Ејпет еп1 па 8ем'е18ез ДУог! ићеЕз Ман1 — Вшпћз! ћаћеп’8 Еигб! ппс! Мгћгевв ш1с1 Ргабн1еп4, ши! с!п ћаз! с!аб 81ес1епс1е ВоппегсуеИег ат На1бе“ (се шуњају људпма по кућама, резонирају о подруму и кувару и излети ли човеку која оштрија реч из уста — оум! дотуре је кнезу н метреси и председнику, и теои се попео живи ђаво на врат I 3), па се боји њихових сплетака, те хоће ради тога сам да учини крај односу његове кћери са мајором намеравајући да о њему извести нредседника (I 4). Он је врло миран грађанин кога се слабо тичу сплетке и гунгуле на двору; дотакне ли се неко части његове породице, узаври у њему, и чујемо из његових уста ове речи: „ћег ДУео- ањз тетет Напзе о-ећ* 11111* ићег Н1е8е с!а“ (пут из моје куће води само преко ове овде II 5) па још и више (II 6). Верујући да правде и законитости може наћи бар код херцега, хоће да иде к њему, а до њега треба да га спроведе његов дворски кројач, којијекод Милераучио свирати у Флауту. Али сва његова тежња за својим нравом и добрим гласом узалудна је, јер он је само грађанин — а овај је у оно време вредио врло мало или ни мало. Штерн (стр 366) суди о Милеру овако : „Музичар Милер, ова најкраснија жанрособа, што је песник икада створио, иреставља немачко грађанство, које је готово било дорасло моралноме раздвајању од покваренога света дворских и племићских кругова, али још није прожето свешћу да се збиља уздигне над улогом, коју му је досудило жалосно време^ Председник фон Валтер слика је најотменијих дворана овог времена. Из његових изјава и назора видимо, како су биле жалосне прилике, како се и сам син жртвује утецају на двору и како се у опште долазило до утецаја. Председник сам вели, да је раскинуо и са савешћу и са Богом, да се наместио скрхајући свога претходиика (I 7). Он пристаје на најгадније и најгнусније планове нротиву свога сина (III 1), само да на