Delo

Д Е Л 0 474 рука мајчина помиловала, топло се Богу молећи: Боже поживи мога Моју /тако му је тепала), дај да одрасте и стекне доброг друга...” И, ето, одрасто је, а друга није стекао. Да ли је у залуд прошао мајчпн благослов ?... Чинило му се, да га суморне зидине његове собе са прекором гледе, и он је тај прекор осећао јасно. к о на јавн. Ну, због чега?... да ли је тај прекор с тога, што он намиш.ва да прекпне све везе са друговима своје тнхе самоће, илп му те неме зндине чине прекоре у име оне добре душе\, у име мајке његове, која му је тако много добра желела. која га је тако искрено волела... Па ко је крив ? Зар он ?.... Та он је тако искрено желео да иостане човек. ((Домаћин”, упознавао се са много девојака и, после краћег разговора, видео је, да свака има само две жеље : да се допадне и да се уда... То га је страшно плашило. Обично су га такви проналасци коштали мпого тешких мука. али их је он јуначки савлађивао... А девојке су срушто пућиле румена усташца, окреЈале леђа. жалиле се милим мајчицама како је господпн Мојсило досадан, несносан, како је неотесан и још триста чуда... А друштво га је звало особењаком, — јест, он то добро зна, — сматрало га је као човека преживелих појмова, а неки су чак држали, да је глупак... II за што све то ? — Само за то, што се није угледао на друге, пло није ускакао као овца за гомилом, већ је хтео о свему лепо да размисли и све да одмери... Пикако нпје могао да разуме, како се то други свет женп : док длан о длап — п готова посла !. . Нпт мислн. нит нита, нит’ изучава : — гурне у гомилу, па што Бог да... А он тако не може. Он хоће да смишља и размшиља п за го је п доживео неожењен овакву старост... Стаде да му се навлачи нешто као ггровидан облак пред очи, застаде му нвка тежина у мозгу и грудима, цело тело изгуби ону обичну еластичност и покретљивост, клону и постаде млитаво. Завуче му се у груди нека безузрочна туга. која поче да га мучи, да га мори. Чело му се намршти, очн јаче засијаше, цело лице добн сувише љутит израз А мука у грудпма мори п гњавн, н да овако траја дуго — полудно