Delo

0 Т Р 0 в 493 „Ето нам иоследица твоје методе." почс он с тога. улазеКн с* пнсмом у руцп у собу за спавање : „увск сам ти говорио, да тн дечка кварнш својнм претераним идејама, и сто иам сада. Его ппсма од |)ектора: Аврам је у школи изазвао неред.“ „Алн молим те, Карстене, шта ћс то рећи ?“ „Противно се својпм наставнпцпма, претпо стегнутом песнттцом н назвао јс адјункта Албома ђаволом.“ „Хвала Богу, што нпје нешто горе,“ ])счс проФесорка ублаженија. „Неитто горе'? Негито горс'? Да, то тн и личи ! Ти још мало па не можеш нпчему другоме симпатисатп него само упорностп и противљењу свему и свпма. Али сад ћу ти нешто рећтт. штована госиођо супруго, моме је стрпљењу дошао крај. Дечко је и мој, ија нећу да буде раднкалним неваљалцсм. који на сромоту и бригу своје нородттце остаје као нзмет у човечанекоме друштву. Доста сам дуго посматрао, како си га кл.укала својпм изврнутпм пдејама, које су сада уродплс : алп сад ћеш мн донустпти, да као отац узмем ствар ја у руке, да још снасем, шго се можс спасти. Је ли он код куће ?? „Ннсам га впдела.“ ПроФвсорка управо ннје знала, како да пзпђс на сусрет овој иеобичној жестнни свога мужа; а није нн била иа чпсто с тпм, тпта је Аврам управо учинио, а нпјс хтела пигатп. док њен муж тако с њоме ноступа. Кад је Аврам на послстку уморан и гладан дошао кућп п блед н убивен се увукао у собу, рсче му она : „Шга сам то морала чутн о теби, Авраме, шта си урадио?“ Аврам се заблену у н,у : једпну је наду полагао у матер, а пре но што јс могао одговорити, отворп врата проФсеор и позва га к себп Госпођа Венке слушала је за дуго свога мужа како говори строгнм тоном: ннјемоглато даље трпети а ућп нпје хгела, тс оде у трнезарију. „Како си могао да ми задаш толику брнгу, Авраме ?и тако почс профссор озбиљним, готово жалоснпм тоном: „ја сам се најпоузданије надао да тс начннпм ваљаним п корнсинм грађапином, и сином, с којим сс ми можемо радовати и поноситн : а у место тога тн већ у младпм годннама ноказујеш наклоноетп, које ћс тс про свега одвесги до пронасти. Лењост, младићка лакоумност п заблудс могу се годинама п при паметноме посгупку изгубитн : алн дух оиирања готово све внше п внше напредује, где је једном ухватио корена. Прво се пркоси наставннцима н исмејавају се отти, за тнм се дође главе роднтељпма и на нослетку неће да се поклонн ни нред Когом ! А знаш ли ти, каквн су то људи, којп то чине ? То су злочннцн, нзмет људскога друштва, који иркосе законима и нуне н ше тавнпце. Што се данас с тобом деспло, то мс је вншс нотресло, но што тн могу казати: ре могу за то ни да те карам нн.да те казнпм: Ја управо и не знам. да лн таквога слна могу трпсти у својој кући.“ С овим изиђо пз собс. Говор проФесоров бпо је добро смншљеи и ннје нромашио дејство. Аврам је себи на своме усамљеноме тумарању бпо представно најгоре