Delo

О Д Г О В О Р (Ст. Мнлов) есиици прави пшчез.ш су већс, II данас нсма већ песника славнп !® Тај узвпк да л’ вас тако јак ј тшпгн, Да.ш вам чело о тог губптка тавнп? Пе, вн их само не впдите вшис, Јер мржња ваша награда јо п.пма : Ви им по дате да узвпсо себе, Код вас се проза срдачније прима. „Иесиици правн ишчезлп су всће !” II ингдс очи да пх впше спазе ! Ко нх је јоштс икада нашао 11о трагу ваше свакодпевне стазе ? Да ли вп моћпс разумете звуке, Кад њпхна душа у јадпма грца, II кад у тежњп за лепотом вечном Звездама пева из дубннс срца ? Алп ја знадем, да гдс која душа Внсоке мпслп сакрнвспо тајн, II иосред мука. посред горкпх брпга Човечпе тежње пегује н гаји О зпајте, да ће унуцима битп П паше доба слпка сјајпа цвста ; Песипке правс садашн.ост нијсдна Познала није — откако јо света !