Delo

II С Т 0 Ч II 0 П II Т А Њ Е 505 рала изазвати у јавном мњењу европском, давала је Русији најзгоднији повод, да покрене решавање Источнога Питања. Имајући ту двогубу опасност пред очима, канцелар се аустр |јски заложио сав, без оклевања, у посао, да Александра отуђи од Грчке, и да му народну грчку револуцију представн као саставни део оног општег револуционог покрета, који тајна друштва изазивају у читавој Европи, као једну просту епизоду у великој борби што се водм између «духа револуције” и всликих и спасоносних легитимистичких начела Свете Алијанције. И никад и ни у једној другој ирилици, за време своје дуге дипломатске и миннстарске каријере од нуних 40 година, овај најдостојнији и најсавршенији представник иреФињене аустријске дипломације ннје развио толико окретности и лукавства. Заведен и опчињен непрекидним и мудро скомбиновапим сугестијама Метерниховим, Александар је не само одустао да се користи даним приликама и да на оснопу уговорних права Русијиних према Порти пристугш решавању Источнога Питања, већ је пристао на Љубљанскоме и на Веронскоме Конгресу, да заједничкп са Аустријом и са Пруском баци анатему на грчку револуцију. У декларацији од 12. маја 1821. год. коју су три северне силе утврдиле, пре но што ће се растати са Љубл.амскога Конгреса, стајали су између осталога и ови редовп: ({Оне (Аустрија, Русија и Пруска) изјављују, да, решпектујућп права и независност сваке легитимне власти, сматрају као правно ништавну и противну начелима која састављају јавио право Европе сваку тако названу реФорму извршену буном п насиљем. Оне су се управљале, према тој својој изјави, у догађајима Напољским и Пијемонтским, а такође и у догађајима, који су, у сасвим другим околностима, али у след исто тако злочиначких комбинацпја, бацили источни део Европе у непрорачуњиве потресе.”1) У циркуларној депеши пак од 14. децембра 1822. коју су исте три силе заједнички управиле из Всроне својим застушшцима, и коју је реднговао кнез Метернпх, грчка се револуција осуђује још далеко неумитпијим тоном. «Оно шго је дух револуциони предузео на Шпанском иолуострву, пише ту, оно што је иокушао у Италији, нспало му је сад за руком 5 Бид» 0. Г. (1е МаНепб, Моиуеаи гесиеП Јез тгаЛб.ч, св. V стр. <>44. и — Ап^ећпг#, ор. с св. IV стр. 1813. т