Delo

508 Ч т. л Д Е Д 0

луднога предлога свога канцелара, гроФа Неселроде, да се од побуњених грчких покрајина начиие три васалне државице грчке, са нстим аутопомним правима, који је Букурешки уговор гаранговао Србији и Подунавским кнежевинама, а који је добпо само иристанак Француске, стала журно припремати за рат са Турском. Александар је већ био сит обмана и сплетака Метернихових н решен да прекине сваке даље преговоре са Аустријом у толико пре, што је сад могао рачунати па пријатељство Француске у својој источној политици, и што је Енглеска, од доласка Канинговог на управу, доследно са општим начелом неинтервеиције, који је ссби поставила за директиву, одсудно одбијала свако саучасништво у прилог Турске а противу грчке револуцнје. Али њсму није било суђено да приступи извршењу великога дела, иа које се најзад одлучио. У средини великнх ратних припрема, Александар I испустио је своју племениту душу ме1)у својим сакупљеним трупама у Тагапрогу, месеца децсмбра 1825. год. (Иаставићо ео). Д-р Ј\Д 'јо. У^Аииовановиљ.