Delo

0 Т Г У С У 515 Америци, где на пр. један крај — долину Сан-Салвадора становпици и не зову другачије но мКускултаи”, што ће рећи ((Љуљашка,® и колико, пајзад, на западној обали Јужне Амсрике, за коју се по свима подацима, почев од Хумболта па наовамо, може такође узети, да скоро нема даиа. а да се ма где пе тресе ! Овакпи крајеви зову се у геологији „крајеви са честим трусом,” пли, као шго их браћа Хрвати називају, ((потресни крајеви” (ио немачком : 8с1нтегр’еТ51е1е). Становници ових крајева навикпути су на трусове, те их с тога, нарочито још кад су осредњи или бар без већих штетних последица, сматрају само као досаду и једну природну тешкоћу више, с којом има човек да се бори — од прилике као ми зиму, олују, гром. Ва-; рош Каракас обнавл.али су становници четири пута до сад ; један пут је била сва разорена (26. Марта 1812.). Другу једну варош, опет у Јужној Америци, Лиму, рушио је трус од 1586. годпне 11 и словим једанаест иута до темеља, па је становници опет обнављаше, сматрајући са свим философски овакве случајеве за ((малер”, који бн п прође, и не осврћући се много на оие ситне потресе, који нх почешће л^ушкају. Кад у извесним нокрајинама Грчке учестају потреси, па покваре вароши и села п, како кад. редуцирају становништво, опда се они. што остану, у први мах преплаше и разбеже, али се после помире са судбином, па подигну колибнце и барачице, и гледају даље свој посао, знајући пз искуства, да и овој напасти мора бити једном краја А они, тамо, што се љушкају у свом ((Кускултану”, и комшије њихове из Јужне Америке, они, лепо, „шацују” потресе, иа од јачих (по тамо њиховом мермлу !), који се називају „1егтето1о8”, малко се и прибојавају, а о осталој ситнурији (,,1гетШоге8“) слабо и воде рачуна. Интересни су у овом иогледу патагоиски урођеници: трус, који иначе нема никакве штете да им почипи, мањ што им испретура колибе, сматрају опп као предзнак обилато кише п родие године, па скачући н весело подвикујући радују му сс више но наши ђурђевској кпшн. Још су компчнији перуански дивљаци ; трус схватају онп као врло свочан тренутак, када се главни бог њихов диже са свог престола да пребраја људе: ирн сваком кораку гвеговом дрхће земља н разлеже се тутњава, а опи, сматрајући за особпту дужност да се представо свомс небесном оцу, а можда ДЕЛО 34