Delo

540 д е д о

али пе постају убеђење , признају се, али се у љих пе верује. Сматрају се као пека врста интелектуалне кокетерије али нико не иокушава да их приведе у дело. Једаи век може битм зарпжен идејама њему са свим страним, али та зараженост игра на врху јсзмка и пера — до срца ретко продире. Један парод може примити веровања свога комшије, нодражавати теоријама и системама, које је ветар политички отуд пренео, али сва та извештапеност пропада у озбиљним приликама и судбоноснпм тренуцима. Ствар је са свнм друга, кад друштвсне теорије наиђу на мржњу лагано прикупљану каи по кан, кад се односе на стање од кога се више не очекује ни пајскромнија добит. Тада се оне сљубљују с идејама масе и позајм иују појединцпма оно, што је за њих разумљиво. Пема ту нравилие деобе: из великих преображајннх идеја узима сваки онолико, колико може својим умом обухватити. Из иајвиших апстракција може се извући нешто, што пристаје за обичан разум, као што је опет ретко, да се потпунце разуме једно учење у његовој потпуности. Идеје масе то су индукције скромно изведено из Факата, који оштро бију индивидуу и пагоне је не толико да тражи срећу, колико да избегне трпл.ење. Ако маса геиералише, то увек чини у незнатној мери, прелазећи од појединости на иојединост, тражећи делимнчне измене а не потпуне преображаје. Маса не иде далеко ван нападиутог стања : ту, у његовој близипи, одмах иза ових порушених установа ваља наћи друге, привремеио боље, које ће не спасти већ одржати. Њени снови везују се за конкретно случајеве у садашњости : царство вечитог благостања и сувише је деликатна идеја за пук. Хлеб, рад, општинска самосталпост, бирачко право, нравплан порез — у тако скромие захтеве збијају се оне, онако сластичне тежње за срећом. Идеје великих људи то су широке, смеле генерализације, често мало снабдевене посматраљем Факата. Оне ие дају непосредна решења за садашњост, већ агитују за удаљену будућност. Ако су критика. ове идеје не баве се брижљивим разлучавањем добрих и лоших елемената друштвсних, већ их укунно оглашују за штетност. Мерило вредпости пије више у стварном ресултату, већ у сличпости са идеалнпм уређењима створеним уображењем. Ту се често помеша привремепост са сталним особинама, слу-