Delo

544

д е л. о

Сен Симон је био дука, а љегова се мисаопа гдава занимала сањаријама о потнупој јоднакости људској. Овеп је милијунар, коме је туђе добро милије од његова. 14 они и многи други, што бп моглн бити и срсћни и задовољии, провели су век свој кидајући краљевске гшрфире, да комадићима огрну бедног радника ; тражећи светлост н ваздух по палатама, да га пренесу у уџсре сиротињске ; бришући сузс невољнима; прокламујући право на живот онима, што их је друштво лишило милосрђа. Они су узднзали достојанство ума и карактера над достојанством новца и положаја; проналазили човека у занемарености и невољи и спремали земљишто трпумФу огните љубави. Требало је смелости па да се реч највећег човека : љубпте блпжње своје.... ионово уздигне на висину, н да се зансмарујући често своје интересе подигне глас у одбрану туђих. Идеје великих људи проширују уске погледе масиие, одводс јој пажњу од незнатних измеиа на дубље реФорме, гоне је на разматрањс п размишљањс п учвршћују јој закључке. А оосћања несебична и спмпатпчка, што их те идеје расиростнру праве масу благородпијом. Изглед ц као да ђеиијални духови калеме на егоизам масе соцнјална осећања и то чссто са всликим успехом. Оссћања и идеје нису једнородне снле. Прво је покретачка сила, друго руководна. То није строго одељепо : ндеје нмају учешћа у покретању као што и оссћања могу руководитп У револуцијама јо моћ идеје уступила пред павалом осећања : раздраженост, која обузима духове смста ирисебном контролисању гшкрета и правилном руковођењу његову. У мпрним покретима идсјо имају времена да се савршеио развпју : она, која јс прилагоднија издржавајући борбу за опстанак остаје да влада умовима и да руководи оссћања к циљу, кога је сама изабрала. Хармонија међ осећањсм п пдејама ретко се постижс : бсз тс оскудпцс човечанство бн пмало мање лутања п заблуда. а срећа нс би била тако пеиостижан идеал. Борба за ндеје ностаје пајјача, кад се из посебппх п песрсђеипх поглсда и мишљења састави програм са јасно обсле-