Delo

Д Е Л 0 5-Ш налазп у мшпшалним колнчинама, као што је го случај код пијаће водеПоред характернстичне реакције на олово, могу да наступе и друге секундарне реакције, које чине доказивање олова несигурним. Г. Леко модификовао је до сад уобнчајену методу иснитивања ннјаће воде на олово, и не само да му је пошло за руком, да олово у сваком случају са сигурношћу квалитативно докаже, него да га и квантнгативно одреди, па ма се оно у незнатннм количинама налазнло v води. С. М. ЛозпниК: Милошин. александролит и авалит. — Гдас XLI. Академнје Наука. Београд 1894. Око два сриска мннерала — милошича н авалита — води се спор: да лн се онп нмају сматратн за самосталне минералне врсте, или не ? Резултати њпхових анализа — до којих су разни хемнчари дошли, и Kojii се међу собом битно разликују — иослужнли су као повод, да се поеумња у њнхову самосталност. Г. писац нодухватио се. да ренш то спорно питање, уверен будући, да разлике нзмеђу ноједнних хемнјских анализа потичу једино услед тога, шго се оба минерала не налазе у чистом стању у нрироди, него су измешани са страним нримесцима. Услед тога нре свега требало је издвојитн стране прнмеске од милошпна и авалпта. Приликом тог нздвајања дошао је г. Лозанић до резултата: да је милошин састављен из два различига минерала. Један је плав, п за њега задржао је старо име милошин, а други има зелену бој}т, п назват је александролнт. И тако сада место милошпна — који је сматран за мннералну јединку — нмамо два минерала: старн мплошин и нови александролит, чије су хемијске Формуле одређене — У овој раснравн изложио је г. Лозанић и хемијски састав авалнта, којн је сада први пут имао у потпуно чистом стању, тако, да се ова нова хемијска ФОрмула има сматрати као тачна. Сем тога г. Лозанпћ покушао је да нам иротумачи ностанак милошина и александролита, и да укаже на тесну везу. која постоји између ова два мпнерала и авалита. По његовом миш.всњу милошпн н александролит нпсу ништа друго, него продукти распадања авалита. Zur со 1 огi m еtгi sch еn Б estim m un des Eisens. п Von Dr. A. Zega. — (Колориметријско одређивање гвожђа. Од Dr. А. 3ele, хемичара оиштине београдске. Штампано у „Ohemiker Zeitung-y“ од г. 1893 А 85). При одређивању врло малих количнна гвожђа не може се применити таложење, јер је количина талога врло незнагна, но некад и немерљива. У таквим случаЈсвима служимо се колориметријским одређивањем, где се према интензивности боје одређује количина гвожђа. Овај начин одређнвања гвожђа нарочито је нримењен код анализе вода, које садрже нсзнатне колнчине гвожђа. Бавећп се анализом вода, г. Зега имао је прилпке, да проучи колориметријске начине одређивања гвожђа у водп, и