Delo

554 Д Е Л 0 где му је каква неправда учињена. Тек кад еу та средетва пецрпљена, па он држи да ппак до свога права ни.је дошао. илп кад му ее правда у тој зем.њп навалично неће да да. пли се она, протпвно пропиепма и законима те земље, одуговлачи — тек тада је дотнчнп граћаннн стране које државе у праву обраћати ее за заштнту евојој влади и од ње тражити да се она умеша н у заштпту га узме. тек тада страна држава има права међународним путем п ередствима за свога се грађанпна заузети свима средствима, која су међународним правом допуштена. Пре тога нпкако. У нас, у Србпји, у том се чесго и много греши. II греше наше власти и наша централна управа. Ми врло често заборављамо на своја права. иа показујсмо своју услужност и онде, где се врсђа наше очито право. суверенства и достојанства државнога. Наше министарство спољнпх послова, па и наши иредставнпци на странн. не ретко не врше у том евоју дужноет мрема неоснованим претенснјама поједнних држава. Аустроугарскп дипломатскн представнпци су нарочито склонп, да.се без довољнога нсинта и основа заузимаЈу за своје грађане. кад онп нису нп иокушали, илп (у тек покушалн, тражитн заштнту за новреду прара својих код српских власти. Дешава се доста често. да се дипломатским нутем дпже рекламацнја каква иротпв које наше власти, што je она овако илп онако ствар решпла, а впше пнстанце ништа о том и не знају, јер се њнма нико није нп обраћао. II миннстарство спољнпх послава у место да одмах такво заузимање п рекламацију одбије, оно је прнма и надлежном мпнистру шаље. А на тај начнн не само да се вређа суверенитет државни, и обилазе и запостављају наше домаће властп. него то неповољно утиче и на саме међународне односе, и на сам углед државнн. У првој згодној прилпци те се неос-новане рекламацнје, које је још одмах требало одбнтн, броје и срачунавају, на се узумљу као основ један нротив наших властн и протнв саме државе. Мимо то на тај се начин свикну странп представници да се неосновано мешају у нашу адмннистрацију и правосуђе, па се на ту навику после познвају као на своје право, или барем на обичај. На послетку то веома шгетно утпче и на ауторитет владе нред својнм сопственим грађанима н властима, п на ауторнтет самих властп наших пред странцпма, којн се тако окуражавају и свикавају да одмах трче у посланство и у њему гледају некакву контролу и вишу власт над нашим властима. Мп за ово све имамо нримера многих, н кад бпсмо их овде стали наводнти не само да би бпло много за један реФерат, него би мало и незгодно било. Као пример један докле се у тој непажљивости нашој иде, номенућемо само један недавни елучај, где је један наш представник у Бечу прнмио на немачком језнку жалбу, без икаквих података и основа. нротиву царннарннце београдске и нослао је миннстру Финансије. А кад се. оиет недавно, одговарало на једну рекламацију аустро-угарскога иоеланетва. иа се у одговору министру спољних послова указивало на то, да посланство нема права дизати рекламације кад се дотичнп иоданик