Delo

К Р 0 3 Г r 0 Г) Л> Е 53 'бар толико, да у својих васпитаника одржава свест о њиховој, срнској, народности. Рекоше ми да је ове годнне у њој бнло 330 ђака, које мушкараца које девојчнца, с 3 учитеља и једном учитељпцом. Поменух тн мало час мухаџире. Знаш ко су то: бегунцн, којп су напустнли своја огњишта, кад нх је за њих туђнн притискао. Побудс за то могу се нарочпто тражпгн у мухамедовој вери, чнјп се нсповедннци ннсу могли помпрнтн са стањем, што је нарчетањем Турске с-творено у њнховој домовннн. Смештање њихово била је нарочита брига царске властп: ностојале су нарочпте комнсије, које су се старале о томе. У многим местпма европске-Турске, — и да ти не наиоменем Анадол, у којп се иселно силан број наше босанеке браће, да тамо за врло кратко времс пропадне н за Српство, а н за себе — налазе се нчрочити крајевп, у којима се сместио тај поремећени свет. Како ти рекох, тај крај варошп свуда се зове „мухаџор-махала“. У Вучитрну сам после впдео велнкн број нод конац пзиданих зграда, у којима је том свету пружено најпотребније склонпште. Ну, мухаџири овде као да нису задовољнп положајем својим: рђаво пх гледају „ерлпје^, староседеоци ; жале се на њпх да им иреузнмају нослове. То збпља може бити случај, и разлога тому могло бн се, зар, тражитп у околностнма, што су они, неко време ирожнвевши нод управом напреднијом п уређеннјом од оне, што је у Турској, пдн бар осетпвшн њен рад, добегли у ове стране окретнијн и умешнији од оннх, којима су дошли. Отуда између њих н ностоји мржња, п не ретко ће мухаџор рећн ерлпји: „да БогдаСрбии ово преузели; мп бнсмо остали у њнх, а ви бпсте се потуцалн овако као ми што чинимо.“ Слушајући ово, сетих се оног, шго с-ам некн дан пре гога, будућп у Скопљу, прочптао о мухаџирима у књпзи уваженог п иоштованог г. Ст. Новаковнћа нод натппсом: „С Мораве на Вардар“. Он пх је вндео, њнх н њнхова станпшта. не дуго иошто су избеглп у ове стране, н доста лре мене. те да еу му пзгледали мало различитпји, но што су се мени иредставилн. Слпку његову вредн да вндиш. Ево шта он каже: . Чудан <i>aталан обичај имају мусломанн п они којп у њнхову веру иристану. Не држе се иошто земљу нзгубе. Пз Ннша, Пирота, Прокупља, Лесковца, Врање, онп су се екоро са свим нселили, ма да су нм и међународнп уговори н нашн законн све гарантовали. Од великог некадашњег броја у Нпшу, сад их је малп н незнаган број ; у Прокупљу нх нема ннкако, у Лесковцу врло мало, у Врањи нц једнога. Чудан утисак ирави у Врањи кад видпте наше чнновнпке н навнке са свим другога живота у екадашњпм старим кућама турским. У Нишу се око цркве Св. Нпколе н сад показује, махала Турака којн су се били иселилн н онде сместпли из Бсограда, н који су носле узећа Нпша узмакли даље у Скопље. Ни они којн знају Београд п Србе. који су се родили међу нама п узрасли, тако рећн, упоредо с државом нашом, па нам нису хтели вероватн! II чудне навике имају овн људи. Они не могу да сносе нп туђн суд нн туђу власг. Спрам потреба садашњег жнвота, одвпше заплетеног у коме се много мора ра-