Delo

62 д e л o умети ништа рећп о Светитељу, који је овде ировео носледње тренутке евог живота, уз нроклпњање часа и кад му га је Бог даровао. Цело Звечанско брдо морало је некада биги опасано зидом. јер се трагови његови свуда виде, с-ем на оннм потпуно неприступачним местнма, која су била довољна заштита становницима старог града Звечана, чији је наследннк зар данашња Митровица. То ће рећи сваки Мптровичанин, али ми нп један нпје умео казати ннкакво предање, из којег бих могао смишљати о иотребама пли невољама. које су становнпке му нагонпле чрсћи на другу обалу Ибра. Можда ће врло прострапе мислн о томе нагонити остаци добро одржаних греда, које сам видео и у оној кулп, а и у поједннпм зидинама градским. Управо северно од Звечана показалн су ми неугледно с-ело Рударе. знаменпто с гога, што га већ трећа годпна бије гром н пали га. Становницн му мисле да ће тому бптн узрок састав овпх планина. у којпма пма много руде, п која околносг, сигурно, није без значаја и за само име овог села. Силазећи с Звечанског брда, другим путем к северу а не оним којим сам дошао, сагледао сам кладенац с врло хладном водом, за коју се верује да лечи од грознпце. На то ме је, у осталом, подсетило н дрвеће око њега, на којем се налази безброј завезанпх п остављених белега. Кладенац ће имати у површини око 4 до 5 квадратнпх метара : од свода, којим је покривен бно, сад је прнличан део иорушсн, и жедни ове лековите воде сад у њ ускачу кроз разваљени део свода, пошто вода не протиче више кроз отворе нарочпто за то саграђене, п који се још виде. Одмах од кладенца настаје горе према брду малп лагум, којим би се четвороношке могло ићи. То је, вероватно, канал, којим је вода сировсдена у кладепац, ну народ веруЈе да је то лагум, кроз који се могло некада иролазити у град. То би и данас, кажу, могло, да не сметају нека гвоздена врата, која се, на 20—30 метара даље од кладенца, у лагуму налазе. Један Митровичанин рече ми, да је он улазно у лагум н дошао бно до ових врата. Није их, душа ваља, вндео, јер му се свећа угасила баш кад је до њпх дошао, али су. на њсгове ударе руком, одјекнвала као да бн била гвоздена Даље од овог кладенца, ндући к вароши, напђох на остатке другог сличног овом, само већег од њега. То мссто зову рекоше мп, Ј мболи, и нпшта ми више о њему нису умели рећи. Ималн смо, ја н мрјн сапутници, намеру чинити иоходу манастпру Соколици, којп сс налази око 2 сахата хода далеко од Мнтровице. 0 томе своме смсру нзвестили смо н мпгровичког кајмакама, на шго нам је он послао абер: да иут у Соколицу водп нзмеђу села Раова н Бољетина, да је између та два села крв. да се он бојн да нам се на путу што не деси, н да нам нпкако не светује да пдемо: а, ако баш стално остајемо при тој својој одлуци, он ће битн вољан дати нам н буљук аскера, да нас прати, али он, свакако, нс би бно рад нашој походи. Ми смо му одгововојшлн, да ће одлазак нам зависитн искључпво од времсна, којс нас је