Delo

О TiP^C^ У ОПШТЕ И 0 ОВОМ СКОРА-ШЊЕМ У СРЗИЈИ (5) Крајем пршллога века из Минералогије се издваја Геологија као нова и засебна природна наука (о природи, распореду, постанку и променама саставних делова земљине коре — стена), и скоро одмах у самом почетку отпочиње се у њој борба између утемељача јој В е р н е р а (Werner), који је држао и као чувени нроФесор у Фрајбергу учио. да стене поглавито постају таложењем из воде (н е п т у н и з а м), и енглеског природњака Хутона (Hutton), који је доказивас, да је, баш обратно, већина стена постала вулканским еруппијама, и да су чак н чврсти слојеви од материјала којп је у води постао (пешчари, глинци, конгломерати и т. д.) добили садашњи им карактер тек под утицајем вулкапске тонлоте (п л у т о н и з а м). Макар да је и овде као у многим другим случајима истина у «златној<( средини (имамо стене које су постале таложењем у води н стене које су иродукат вулканскнх ерупција), опет је борба између следбеника Вернерових и следбеннка Хутонових била дуга н унорна. У овој борби одржа одсудну победу плутонпзам, тако, да су најзад са свим пришли к њему н најчувенији Вернеровн ученици: Бух (Leopold v. Buch) и Хумболт iAlexander v. Humboldt). Пема сумње, да илутонпзам у многоме одскаче као напредак од нептунизма (јер је унео у Геологију значај унутрашњс земл.ине тоилоте. иравилно схватио све маснвне стене као еруитивне, и обрагио иажњу иа убпрање и раседање земљиних слојева). При свем том одсудна иобеда његова над нептунизмом била је врло штетна по развнће многих питања из