Delo

М Р А В И 397 новог мравињака. Прва им је брига да се ослободе сад непотребних им крила. Својим дугим задњим ногама хватају једно по једно крило и увијају га дотле, док се на основи не прекине, што и буде врло брзо, јер су крила слабо, лабаво везана за тело. По свима знацима, при овом послу, матица не осећа никаквих болова. После овога, матица, уз припомоћ неколико радница, удеси мравињак, па тек онда носи јаја, из којих ће да се изведу нови задругари, појачање њихове малене задруге. По Forel у, не само да се не враћају матице у стари мравињак због спољашњих неприлика, но им то не даду ни саме раднице. Само она матица, која није никако излетала, дакле само она, која је се оплодила у унутрашњим одајама њихова мравињака, или на самом мравињаку, само та матица, може да носи јаја у мравињаку, јер су мрави само тако сигурни, да су очували ч '1стоту своје крви. Но Forel-ово мишлење има много противника. Одбацујући га, противници веле, кад би оно било оправдано, онда ројење не би имало никакве сврхе. Оне матице, што остају у мравињаку, по мишлењу Forelo-вих нротивника, само су резерва, коју мрави употребљују тек онда, кад се матице што су излетеле, не би вратиле у мравињак, ма каквим несрећним случајем. Матице, што падну близу мравињака, уносе раднице у мравињак, па им одгризају крила. То исто чине и матицама што су се саме вратиле у мравињак. Сад матице отпочињу ношење јаја. Тада су радницама пуне руке посла, јер се оне о јајима брину. Сваки дан их чисте, сносе их дубље у мравињак, или их износе у горње одаје његове, што зависи од дневне топлоте. Пуних 14 дана раде тај посао. Интересна је та појава, што јаја непрестано расту. По Buchner-y, улазе у јаја с поља, ендосмозом, хранећиве материје. Овлажена мембрана јајна, олакшава тај пролаз те се тиме и објашњава, зашто раднице једнако лизућу jaja и зашто се јаја укваре, кад се од њих раднице одвоје. Петнаестог дана се изводе ларве. Тада се радницама бриге удвајају. Оне се о њима нежно старају, као о својој рођеној деци. Храном, коју справљају у своме преджелуцу (proventriculuin), хране их, наслањајући своја уста на уста гладних ла-