Delo

М Р А В И 405 BiicLner вели. да један мравињак може да има 8 м. у обиму, а да до 10 м. може да силази у дубину. Stokes је нашао у сев. Аустралији мравињак од 3 м. висине. Он беше тако чврсто озидан, да олако одржаваше на себи и самога човека. Мугшса Тохапа, гради грађевине до 30 м. дуге, у којима једна једина одаја може да има 2 — 3 м. у обиму. Мзлаз је веома далеко од мравињака, те тако ходннци који излазу воде, мора да буду веома дугачки. .Неке врсте рода Atta, граде мравињаке од 4 — 5 м. у пречнику. Ти станови дубоко силазе у земљу и имају многобројне улазе, капије Из сваке капије води поширок пут, који може да буде дуг до ‘|4 часа. Тим путевима само гмижу мрави, носећи пљачку и храну у мравињак. Неће бити без интереса, ако се овде изнесе још један начин грађења мрављих станова онако, како то саопштава Biichner по капетану Coock-y. Неки зелени мрави граде себи станове на тај начин, што слепљују лишће лепком, што га сами луче. Једни мрави држе лишће једно уз друго, а други мрави луче лепак и улепљују. Ако се отерају они мрави што држе, онда ће се листићи размаћи подалеко један од другога. Из овога се види, да поред велике досетљивости, треба доста и снаге при овом послу. У мравље грађевине спадају и путови. Ови путсви су им тамници као у Eciton-a и још у многих других мрављих врста, или су отворени, слободни друмови, као у мрави — жетелаца. Путови су разни према разним околностима, што опет тврди да мрави и овај посао раде размишљајући. Тамници служе или као тајни, прикривени излаз из мравињака, или везују разне одељке једног истог мравињака, или спајају разне задруге једне исте колоније, или воде у њихове магацине за храну, или их воде њиховим кравама музарама, њиховим медљикарама. Нарочито у овом последњем случају, мрави се служе тамницима. Онда не граде путове, кад се могу да послуже ивицом каквога пута или основом каквога зида. Путови су шири кроз шуме но кроз ливаде. Кроз шуме је пут широк 2—3 дм. јер лишће закрчује путове; кроз ливаде пут је дубок 2—3 см. Да мрави мисле при овом послу, да се радом и искуством усавршавају, доказао је Forel једним простим огледом. Он ухвати једну мрављу задругу заједно са ларвама и чаурамз,