Delo

II Р В А Љ У В А В 35 — А зар се, болан не био, не мислиш женити ? — Па нијесам престарио. И тако би свакоме зачепио уста. Па и опет сваку вече врзао се он по чаршији, око куће Миле Бјелоглава .. А Бјелоглав имао шћер Савку. Кршма ђевојка да јој равне нема па занела за око и Васп... — Баш ваља мислио је он у себи. кад би је видио, ама од стида никад није смјео ни да јој стане близо врата. а камо ли и да проговори коју с њпме... А она веселница може бит1 то н впђела, па би га чисто мамила. Тако, на прилику, он иђе чаршијом, а она у авлији, па пјева «колико је грло доноси”: Дођи, дико, довече сам сама ; Кад си сама а камо ти нана ? Moja нана слатки cau заспала.... Е тада би се и он зауставио, па слуша, слуша — е мнслиш и не дише... Но чим би се ијесма свршила пошао би дање. — Пос1 јој се охладио баш има фино грло, мислио би се оутем, крста ми, ко да су је виле задојиле — није друкчије. И тако би се мислио сво до куће. А чим би дошао кући одмах је отишао у собу, па се тамо затворио. — Душе ми, говорићу баби, па нека ми је проси... Што јес јес, ама је она најљевша цура и баш је за ме

Па још ми се чини, да и она мене бегенише, јер увијек гледа за мном, а другијем окреће леђа. . . Баш ћу говорнти баби. . . Тако је увијек премишњао у себи, а чим би се стари Бошко указао на вратима, он би се одмах ушутио па «ни лук јео ни га мирисао”

Док једном букну и херцеговачки устанак. Бпјаше се подигло, што но ријеч, мало и велико, да се бије са својијем крвнијем душманином, па се иа све стране о томе говорило. Па и Бошко често трчаше нз магазе, и договараше се нешто са комшијама. И најиошље једне вечерп дође кући баш замишљен. з*