Delo

4*26 Д Е Л 0 Обавеза као што је раније поменуто, добија своју правну природу не само самим поступком но и основом из које потиче. Закон, дакле, један који одређује, да из једног извеснога основа не може постати никаква обавеза, долази у прву врсту прохибитмвних закона, т. ј. врсту која искл>учује сам правни објекат те дејствује и на раније уговоре и одношаје. II она, дакле, упиштава све обавезе, постале из тога сад забрањенога правнога основа, па ма оне биле већ и предмет тужбе пре тога закона. Није довољно, при томе, да је тужилац нмао право на такву обавезу у време тужбе. треба да он на њу има права у време саме пресуде, па да му је нови закон не дира. Тако нпр. тужба подигнута за накнаду због трудноће пада чим међу тим дође закон, који искључује тужбе за накнаду из тога разлога. Али је ствар друкчија са пресуђеном ствари. са res judieata. Кад закон не дира сам поступак, на који се обавеза односи, дакле сам правни објекат. него само забрањује да се право обавезе изводи из једног одређеног основа, он може само подигнуту тужбу уништити, али не и пуноважну пресуду. Према том у горњем случају донесена пресуда за накнаду мора се извршити, ако је пре извршења и дошао закон који забрањује потраживања због трудноће. Основ за ову разлику између exceptio rei in judicium deductae и rei judicatae јасан je: тужба тражи, или претпоставља, да је правни основ који јој за подлогу служи још ту, у животу, т. ј. да он још правно вреди; код res judicata. на против, није у питању више нравни основ из кога је тужба потекла, већ сама пресуда, нешто дакле ново. Онај који тражи извршење пресуде, он тражи то по са свим новом основу: по основу једнога у опште важном радњом стеченога права, а никако по основу на ком тужба стоји. И по што објекат пресуде — нлаћање извесне накнаде у опште — није прохибиран, то н иримена прохибитивног закона, да се накнада због трудноће не може тражити, не може да се примени на већ пуноважну пресуду или поравњење. Прохибитивнн закони о облигаторним захтевнма имају већином ту природу да ударају само на правни основ облигацпје, и с тога морају недирнуту остављати пресуђену ствар.