Delo

УСТАВНА П ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКА ПИТАЊА 439 изналажењу Фактичке намере, а не у самом сукобу закона што се често превиђа. Овде је место да приметимо и то, да би се избегле велике погрешке, да закон један који је прохибитиван, или апсолутан, за грађане дотичне земље, није то, у исто време, и за друге земље, у интернационалнои погледу дакле. Кад нпр. пруски заков наређује, да нико пре двадесет пете године не може бити пунолетан, онда би он био прохибитиван — само за Пруску. Законодавцу пруском не може на ум пасти, да Французе нпр. спречи да постану пунолетни и у двадесет првој години — ако то њихов законодавац хоће. За то онај пруски закон према странцима дејствује тек посредно, преко њихове воље, и за то он мора све Французе од 21. године сматрати као пунолетне као год и оне Прусе које је старалац или судија у тим годинама за пунолетне огласио. Отуда je са свим јасно, да Француз који је у 21. години закључио зајам један у Берлину мсже бити тужен не само у Паризу но и у Берлину, без обзира на онај ируски закон. — Из тога се, даље, види и то, за што се у погледу на правну подобност мора у опште судити по законима домицила где би, кад се месна колизија сведе на времену колизију, био меродаван закон кад је радња учињена. Овде би се могло чинити да би, према нашем схватању о истоветности времене и месне колизије закона у принципу, требало, на случај месне колизије пре применити закон места где се радња учинила. Али то не може бити с тога, што, као што смо видели, сви закони о правној подобности према странцима су само посредни, а закони своје сопствене земље о томе, на против, апсолутни су. Ако, дакле, неко по закону места где је r радња учињена нема правну подобност, али је има по закону своје земље, то се он мора сматрати, пошто је за њега закон туђе земље само посредан а његове сопствене земље апсолутан — да је има; као год и онај који, живећи у дотичноме месту, добије ту правну подобност нарочитим актом, допуштеним по закону тога места. На против ако неко има правну подобност по закону места, али је нема по закону свога домицила, он се мора сматрати, пошто је закон његова домицила за њега апсолутан, а закон места није, да је нема. Јер дејство простога допуштења је овде искључено, пошто је то допуштење везано