Delo

МОЈИ БОЛИ Мати: Што ми тужиш, дете моје; Какви јади тебе море ; Каква туга на млађано Чело скупља мрачне боре? Зар невоља ломит’ може Чело, срце, душу младу ? Где весела младост цвета, Зар имаде места јаду ? Остав’ боле и невоље За горчије можда дане, Да не дођу пуни срџбе Па груди већ малаксане! Па весело здрави зору, Са истока што ти руди; И уживај душом чистом Срећу што ти младост нуди Ја: Мајко моја, остави ме, Нек ми бора чело пара; И нека ме бесно муче Дивље муке сред недара! То су, мајко. свети боли, Што се у мом срцу јате;