Delo

Д Е Л 0 490 „Thierleben", тврдио да се у Прокљанском Језеру налази Dreisse nsia poly movrha Pal., шкољка, која је карактерна за сдатке и бракизне воде, вођа експедиције проФ. С. Бруеина је констатовао да je Фауна Прокљанског Језера посве морска (од шкољака нађени су новн родови Jepton, Cultellus, Arcinella од гастропода Ringicula, Dissidcs), а пеке су врсте, шта више, и нове за Фауну Јадранскога МораИзишав из Прокљанскога Језера, пристала је експедиција редом у Шибенику, Трогиру и Спљету. Овде некп тачнпје пређоше Солин, а други, под водством г. КишиатиКа, одоше до Сиња, да разгледају неке новообразоване мајдане угља. Посетивши на даљем путу Омпш п доњи ток Цетине, за тим Макарску, окрену „Маргпта“ на Хвар, где је пристала у Староме Граду п на самом Хвару. Даље је експедиција разгледала Корчулу, Porto Palazzo на острву Мљету, Трстен ^Cannosa), затпм извор Ријеке (Омбле) и Дубровник са острвићем Локрумом. Докјезатим један део ексиедиције, због узрујаног мора, остао у Цавтату, кренуше други колима преко иитома Конавља до Ерцег Новога, где се сутра дан сви чданови експедпцпје опет нађоше на јахти „Маргпти*, која је скренув иза Пунте d’Ostva, већ крај Машула ушла у бајну Боку Которску. Експедиција је прошла целу Боку све до Котора, одакле се неки чланови врлетнпм завојцима, одвезоше преко Његоша у Цетпње. За Боку је експедиција констатовада врло богату и нрекрасну морску Фауну, док је до сада бида Бока — макар да је иначе далеко на гласу са своје изванредне природне депоте — Фаунпстпчкп са свим непознкта. Некп су од чланова експедпције мпшљења, да би ваљало доцније приредпти иосебну експедпцију за исиитпвање Фауне Боке Которске. Оставпвши Боку експедиција крену према Будви најјужнијој тачкп целога путовања, где је д-р. КишаатиК сакупио лепа градива за петрограФИЈу. Од Будве запловп експедиција према северу, пристајући путем у Грушкој Луци, за тпм на острву Вису у граду Впсу и у Комини, одакле је, по бурном времепу, једва доспела до дивне Бижевске шпиље. Одавде крену у Тајереку Луку на Дуги или Велом острву, где се нашла врло богата морска Фауна, а за недалеко „Језеро“ на копну, за које се пређе нпје знало баш нпшта, констатовала је експедицпја, даЈ*е право u чисто морско језеро са морском Фауном. После тога крену експедиција преко малога Лошпња у Пуљ и Ровињ. Експедпција је имала и ту задаћу: /а разгледа које би место било најзгодније за зоолошку иостају, пошто има наде да ће се временом основати заједнпчка угарско-хрватска стација. Немци сада пмаЈ*у две такве иостаје у Трсту u Ровину. Њих је експедиција пажљиво прегледала и нроучила. Што се тиче места где би се стапица иодпгла. екснедиција мпсли да би био понајзгоднији Дубровник ради богатства Фауне п што је Фауна јужннх крајева непозната ; али како штација има, у првом роду, да иодмирује иотребе загребачког универзитета у живпм живогињама, Дуброввик је, због даљинне, врло незгодан. С тога су, по мпшљењу њеном,