Delo

Б Е Л Е ШК Е 325 псеудонимом Белуш. Књизи је дена динар, а изнеће 9— 10 табака обичне осмине. Рок је претнлати до 5. јануара 1895. године. — Таса Ј. МиленковиК намеран је низ својих криминалних ирича да штампа у свескама нод нменом ,,Тасин Дневник11. Прва је свеска веК угледала света ; у њој налазимо шест интересних прича: Рус и Шваба, Љубоморан муж, Донисник В .. ., Поштен човек, Чича Јова.., Свршено је. Кљига има 63 стране обичне осмине, а стаје 70 иара динарских. Ми је топло ирепоручујемо нашој читалачкој публици, која радо чита криминадне ствари, јер у низу ових нричида не ће наћи оне извештачености као у нознатим нреведеним кримнналним нричама, што излазе као библиотеке за грош. — Од ове свеске намељен је чист приход уредништву „Босанске Виле“. — Из познатих „Сличица из сеоског албума“ донео је недавно „Дневни Лист“ причу „Један двобој.11 — Управа црногорске државне штампарије издаће „Сраско огледалои, скуп народних песама. Кљига имаће 32 штампана табака обичне осмине, а стаје за уписнике Форинат. — Уредништво наше добило је на приказ стиховно дело Николе Мусулина Гомирца „Мијат хојдјк и Асан Aia Еуна или Сриски Осветници.11 (На 8-ни 46 стр.). По светио је писац ово своје дело, које нема никакве песничке вредности, митрополиту Михајлу. Карактеристично је, да писац не зна чијц су стихови: А на дому рани синке, — Ти јуначка српска мајко, — Оне дивне мушке слике, — Оне храбре осветнике ! Рани, негуј, српска мајко, — И дијеп наук казуј њима, — Светити се душманима, већ под њих ставља, као да су из народне песме. Вредно је забележити, да је писац забранио прештампавање, као год и Луциј Перојевић у Сплету, штампајућц недавно своје бададе у четири песме са Фантастичним предговором, а под натписом ,,L ј u b а v v i I e“. -- Српска литература много више познаје од Бајронових дела но што је то случај са хрватском, у којој сем овеће песме Мазеае и прераде Кукуњевићеве Гусара до скора не беше другог овећега дела. Кедавно је угледао света у стиховном преводу Стјепана Милетића Бајронов „Манфреди. Критика њихова оцењује превод као добар; нешто замерака на нревод донео је „Вијенац“ у последњим бројевима ове године од Вл. Дукаћа. Иреводилац је посветио овај свој рад кнезу црногорском. — Изишла је књижица „Сриске дечје mpe за женску децуи. Ове је игре скупио и у ноте ставио Ад. Јорговић, а „Матица Српска11 наградила са 80 Форината. Књижица стаје 35 новчнћа. — О Милићевнћа најновнјем раду „Нз својих успомена“ проговорили су са хвалом задарски „Српски Глас“ и загребачке Narođne Novine, а за тим је по овима и Томановић казао неку у „Гласу Црногорца“ од 24. децембра. Интересно је, да се и овде Томановић жаца у Филодогију, те нам на крају износи три примера из Милићевића рада, која му се чине као „неке особпне зар онамошњег народног говорац. Ти су прнмери: „Мени бијаше ирезруку да сијед човек прође мимо нас, и да нам не назове бога“. Томановић наводи да би се у њих ово казало на арезруку. „Отац се мој предиже од болести“. Ту би хтео придиже. Не звони му лепо ни „онемоћао“ већ би хтео онемоћио. — Т). Шурмин у 41. броју Vienca описује до сад неупотребњен рукоиис ГундулиКева ,,Осмапа“, у ком има година забележена, када је „Осман испеван. Вредно бц било тај Рукопис иоредити мало више но што је то учинио Шурмин; јер је лако могуће да ће се упоређењем многа места бол>е објаснити. Рукопис је нисан, мисли се, прошдога века, а својина је књижнице „Збора духовне младежи загребачке“. — В. С. Драгомирецки нанисао је чланак „0 хрватском ареаородуи, који је штампао у свом новом листу, што од ове године отпоче излазити у Петрограду под именом „Галицко-руски Вјесник“, а у другој свесци. У свом излагању писац почиње Јосифом II, кад се почела будити евест словенска у Аустро-Угарској, па завршује по-