Delo

ОПСАДА СЕВАСТОПОЉА 49 — Како је њима? Они ти но десет дана не мењају нреобуке, а међу тим то су јунаци, чуднн људи. У то време уђе у собу пешадиски ОФицир. — Ја... менп је наређсно ... ја, могу ли се јавити ген . . . његовом превасходству од генерала Н? — загшта он стпдљиво, клањајући се. Калугин устаде, но, не одговарајући на иоклон ОФНцирев, са увредном учгивошћу и натегнутнм званичннм осмехом, запита ОФИцира, да ли ће им бити по вољи да причекају п, не замолнвши га да седне, не обраћајућп на њега внше пажње. обрте се Галцину и иоче да говори Француски, тако да сиромах ОФицир, оставшп на сред собе, ннје знао нгга да ради са својом „персоном‘ћ — По веома важном послу, — рече ОФицнр, после тренутног ћутања. — А, е онда извол’те, — рече Калугпн, облачећи шињел и пратећи га к вратима. — Eh bien, messieurs је crois, que cela chauiFera cette nuit, — рече Kaлугин, враћајући се од генерала. — А? шта ? испад? — стадоше сви да га питају. — Па пе знам, сами ћете видети, — одговори Калугин са тајанственим осмехом. — II мој је командпр на бастиону, ирема томе морам и ја ићи, рече Праскухин, пашући сабљу. Но нико му не одговори: он је сам морао знати, треба ли да иде пли не. Праскухпн u НеФердов нзађоше, да се упуте на своја места. — Збогом, господо ! До виђења, гос-подо ! Још ове ноћи видећемо се, викну Калугпн са прозора, кад Праскухин и НеФердов, нагнувши се на ункаш козачких седала, огкасаше путем. Топот козачких коња одмах се утиша у тамноЈ улици« — Non, dites moi, est — ce qu’ il у aura veritablement quelque chose cette nuit, — рече Галцнн, наслонив ce c Калугином на ирозор и гледећи бомбе, које су се дпзале над бастионима. — Теби могу казатп. Видиш ли ... ги сп већ био на бастионима? (Галцин климну главом, и ако је био само на 4 ом бастиону). — Дакле против нашег лпнета био је шанац... II Калугин, као неспецијалиста, премда је сматрао своје војне погледе за тачне, поче објашњаватп, мало замршено п грешећп у ФортиФикационим изразнма, положај наше и непријатељске посаде и илан рада, који се пма предузетп. — Ама 6aui почињу да пуца]у око ложе места. Охо, то j’e наша или његова ?. .. Гле, прсла, — продужише они, стојећи на прозору, гледећн ватрене линије бомби, ксје се укрштаху у ваздуху, и муње од паљбе, које за тренутак осветле цело тамно-плаво небо, и бео дим од барута u слушаху звуке паљбе, која је све више јачала и расла. — Duel charmant coup d' oeil, a ? — рече Калугпн, обраћајући пажњу свога госта на тај доиста редак призор. — Знаш, по некп пут не можеш да разликујеш звезде од бомбе. ДЕJ ) IV 4