Delo

К Р 0 3 ГРОБЛ.Е 59' Кад сам ouo у Крушеву нисам хтео нропустити а да лично не нознам једног човека којн необнчно одскаче скоро од свих својих другова но послу. То је владика нреспанске епархпје Антон, веК иознат свакому који је водио рачуна о борби између Српства, Бугарства u Јелинства на Балканском Полуострву, владпка „Арнаутин“, како га зову и с држања, а зар и по родном му месту. Он је нз Берага, Арнаут-Београда, прави пастир и служитељ Велике Цркве. 0 њему се казују многе нриче, а нарочиго се нрочуо борбом коју је водио био кад се у Дебру градила црква. II он сам воли о томе да прича, онако смишљено и брзо како је и радио н ради и данас. Ради, али му, да речем његову реч, „расипају“ баш онн који би требали помагати му да гради, а он куд ће сам ? Ну ако до данас и није могао вратитп на иравп пут оно Српство што је одбегло нод Егзархат, он је бар досга учинно храбрењем u бадрењем. Вреди за иричу како и он на коњу прелеће своју епархију, не донуштајућн да се без њега реши ништа где и он има да каже своју реч, изненађујућн брзином којом се нојављује на разним странама своје епархије. Скроман и милосрдан, он је кућу, која му је намењена за стан кад је у Крушеву, уступпо за болнину, а за свој прост стан плаћа кирију из свога џепа Моји познаници у Битољу молили су ме да се прођем и до Охридског Језера. Оно није далеко u за ова саобраћајна средства, што их сада има у овим странама, и ја сам и ишао. Одмах иза Битоља прошао сам поред села Дихова, оног у крјем је Фабрика гајтана, и на скоро за тим машио се планине Ђавате, иреко које води пут Навикнут на свему досадашњем нуту гледати само суре кршеве, мени су се очи устављале ка нријатним погледима који су ми се пружали с Ћаватске планпне па све дал.е до Охрида. Одмах кад сам с Ђавате почео слазиги преда мном се нружила питома и зелена нреспанска раван, с једне стране, а с друге, у лево, Преспанско Језеро, гихо и плаво. Средиште пресианске областп то је варошица Ресен, која се налазп на путу што водн у Охрид, мала, неугледна а доста жива. По казивању биће у њој на 800 кућа. Има бугарска школа с 3 учптеља u 120 ђака. За кратко време што сам тамо осгао, користио сам се гостољубљем беледиског мудира, који ми је ставио на расположење своју „башту“. Она је, међу тим, то некада била. Сулејман ага, мудир, рече ми да је она некада припадала у овим странама чувеном Џеладин-бегу, па „пгго ти је к’смет. Остатке дворова порушио сам и направио банггу, што је и пре овде било. Од зидина и камена начинпо сам зид којим сам је оградио. Ко зна шта ће после мене овде бити?“ Тужно сам и ја иогледао по овом месту п очи су ми се уставиле на једној зградицп, што се у баштн налази, и на којој су нрозорп већ опали, а сва већ дише зачмалошћу-