Delo

К Р 0 3 Г Р 0 Б Л> Е 61 мном пукло је, у свој својој величинн Охридско Језеро, дуго и широко Обале му, рекох ти, с Метова образује Галичица, с заиада Идуниште, и ја с жаљењем погледах на обе потпуно бешумне, где се истављају nj»oтивношћу ономе што је природа нсгда овде била створила. Како лп бн језеро тек нзгледало да су ове нланнне остале с оним украсом, који нм је онај горе бно даровао? Ако би ме упитао о бројном стању становннштва ја ништа поуздано не бпх умео одговориги. За њ су ми давали 6}>oj кућа, којн је кретао се измећу 1800 и 3000 тако да ми је немогућно било ухватнтн и и нриближан ]>ачун. Најзад то ме је мање и занимало, а више сазнање о другим одношајима, који су ме, као н до сада на путу, само испунили големом жалошћу. Бугарство које сам до сада сретао у толнко места, u овде се утврдило у толикој мери да озбиљно прети коначном пропашћу Срнства. У иотврду тога да ти речем да у Охриду постоје бугарс-ке 4 мушке и 1 женска ос-новна школа с 12 учитеља и близу 400 ђака. Сем тога имају и полугимназпју с 4 разреда, 5 наставника, једном наставницом и од прилике 100 ђака. Већина учитеља родом су Охриђани, и ја ти и то номињем као прекор за нас и нашу немарност а као заслужену хвалу предузимљивости Бугара. Узроци оваким успесима Бугарства опет ће лежати у самом раду Патријаришје п њеној искључивости. Покрет противу Јелинства—које овде иије имао нпкаквог разлога — довео је дотле да су Бугари могли за Охрид добитп чак и еиискоиа, који је имао и моћн и средстава Егзархату задобити сав овај крај, сем неколиких села у постојбини најновијег мученика за Срнство, иок. иоп Стојана Крстића, у Дримколу. * > Охриду нема ни једне грчке куће; свега 28 кућа иризнају натријаршију и кажу се грчким у ствари то су још непогрченп Срби. Они данас имају једну мушку н једну женску основну школу, с 30 ђака и по једним наставником. Сем тога имају једну ирогимназију с 2 разреда, Једним наставником u 30 ђака. Интересантни су одношајп румунског живља у Охриду. Њега има до 80 кућа, н све су до скора прпзнавале Егзархат. Признале су га само под том погодбом што им је допустио службу у цркви на румунском језику, што патријаршиски владика није хтео никако; чак им је чинио био сметње и није им хтео датп да огворе своју школу. Они имају две основне школе, мушку и женску, с по једним наставннком н од прилике по 30 мушке и женске деце. Колико је мени нознато. тојеједнни пример у МаћедониЈи да Румуни признају бугарскн Егзархат. На другим странама сви су под патријаршијом п важе као главнп елеменат у саставу грчке Велике Мисли у јужној Маћедонији. *) Крај овог знатног човек i познат је свакому Србину. Ономе што се у име зна о љему хоћу да додам само ово казивање : кад су на њ припуцале убилачке пушке и он се, јунак, латио свог реполвера, у тренутку кад је хтео да га опали, зликовачки куршум улетео је у цев њ°гову, те своју главу нпје могао заменути.