Delo

земље треба само поштен карактер na да оне дивно напредују» (с. 174.) Нарочито je знаменито писмо прускога наследника од 21 јуна 1867. из кога ћемо y целини навести ова два места: «Допста то je беда што ти je скупштина тако разривена многим партијама. Само he време донети реда y тим отварима, јер из искуства ce зна да ce партијске страсти стпшавају само правичношћу и следственошћу. «Мени je казано да Устав који си затекао много отежава и твој положај и твој утицај. Како га добро не знам, тако не могу ни судити о њему. Ако je истина што су ми казали, онда ће доиста требати доста година докле дођеш до могућности да га y договору с народним посланицима изменнш. Ако je мени y овом случају допуштено pehu коју, ja бих те оаоменуо да ce чуваш оних који изјављују да једржавни удар једини излаз. Ти hem боље од мене знати колика je поквареност y земљи, али с друге стране одобрићеш ми да су насилно мере y полу-образованим земљама тако исто опасне*) као и y образованим” (с. 208.209.) Ha исту мисао долази Фридрих Вилхелм и y још једном писму из Потсдама под 9. септембра 1868. У том писму он позива кнеза Карола да свакојако дође мало к својима и да само види невесту, na за тим помињући једног немачког официра који полази кнезу додајо овако : «Ja сам Кренскога само од једне једине пријатељске за тебе услуге одвраћао (gewarnt) a то je: да ни пошто не саветује државни удар, ако би с Уставом ишло врло тешко. Доиста, ваља ти ce чувати од државнога удара, то би било корисно само твојим непријатељима” (с. 296.) Под 18. октобра кнез Карол овако одговара на то писмо : «Пријатељски савет који ми y твом драгом писму дајеш, да ce тј. клоним насилних мера, потпуко вреди за Румунију, и ja hy ce тога савета увек сећати. Државни удари обично y иочетку усаевају арекрасно, али ни зле иоследице не изостају. И y Фран-

Фридрих Внлхем но сматра „опасност* y оном ошслу y ком би ce могдо рећи да на опасност гледају плашљшш људи. Он je познати јунак који je однео иајвеће победе y ратној ноторији : Кенитред (1886), Верт и Седан (1870). Али и то објашњава аегово сматрање поред јунаштва он je имао и изврсно образоваље u нарочито je проучавао исторпју. Бонски универзитет дао му je степен доктора.

185

ЈЕДАН ДЕП ПРПМЕР