Delo

y новембру 1867. Карл Антон, поред осталога, саопштава сину, како je Стурза њему говорио против Браћана и рада ондашњега министарства. Он je замолио Стурзу да овај своје назоре саопшти кнезу, јер je за кнеза увек корисно да саслуша различна и противна мишљења, ако су ова потекла из чистога уверења. A после тога додаје ово : «Ja остављам твојој оцени, ‘да ли треба да сам Браћану дозна за све ово; можда je боље да му ништа не кажеш, да ce не би политичке несугласице и непријатељства још више умножавале” (с. 231.) «5. септембар (1868)... Браћану (онда војни министар) саопштава кнезу да y војсци има некога незадовољства које ce подржава интригама. Кнез неће да чује за интриге и неће no том ништа да ради” (с. 294.) Разуме ce, да овако држање према интригама мора y врло кратком времену npecehn интриге. Што би људн интриговали. кад на то нико не обраћа пажње ? Ha пијацу ce износи само оно што ce тражи. IV. У овим «записима очевпца» има прилпчан број бележака које ce тичу Србије. Нама чнни задовољство да их овде наведемо редом како су записане y дневник. «25 маја (1866) оиет гласови да Турска намерава оружану интервенцију. Д. Браћану l ) одаслан y Србију, знанпчно, с мисијом да кнезу Михаилу нотиФикује ступање на престо кнеза Карола, али повер.виво њему ce одређује да исппта тамошње расположење, да нзјави суседно пријате.вско расположење Румуније, и y исто време да замоли Србију да бп она румунској владн дала праха и олова” (с. 67.). «17. јун. љубазним писмом кнеза Михаила румунском владаоцу; српска влада je с највећом готовошћу пристала да притешњеном суседу помогне давањем муниције” (с. 75,). „9. јул. Кнез Михаило шаље ванродно изасланство, y којем су саветнпк Христић и један артиљериски капетан. Кнез Карол прима ову господу y присуству целога миннстарства, и саветник Христић предаје му својеручно писмо кнеза Михаила.

! ) Брат иознатога дугогодпшњег мшшстра Ј. Браћану.

188

Д E Л ■ O