Delo

VI Све je глуво немо, Ноћ ce свуда свија Само сат на торњу Четврте избија, Па му јек no ноћи Потмуло забруји, A попац y земљи Потихо зазуји. Све je тихо немо, Све као да снива, И ветрић ce ноћни Нечујно разлива. Само моје мисли По давнини блуде, Па из тихог санка Успомене. буде, VII. Остављам те y жељама пламеним, Ох, праштам ce, праштам, цвете убави, A ca тугом y очима смућеним Тихо шапћем : збогом слатка жубави ! Остављам те, као ноћца звездице, Ил’ к’о сунце бели данак гиздави. Остављам те као зора птичице, Па шапућем : збогом слатка љубави ! Растајем ce, да ce тамо изгубим, Где ce сунце сваког јутра појави Ходи да те јоште једном пољубим И да шапнем : збогом слатка љубави 1

207

ПОГАШЕНЕ ЗВКЗДЕ