Delo

као научне истине и као природне појаве, и што со више не сматрају као нешто мистично. При свему томе није лако уверити невернике о њиховој битности. Врло лепо вели г. проФ. др. Љубомир Недић y своме предавању о Хипнотпзму 1888. године на овоме истоме месту: „ Ни y шта људи не верују тако тврдо као y свој здрави разум ; ако људима, y којих je ова вера нарочито јака, узмете доказивати, да појаве хипнозе нитп су што натприродно, ни проста обмана ви ћете рискирати, да ваше разлоге сматрају као атентат на њихов здрави разум или да сажаљевају ограниченост вашег. Ни једно ни друго није пријатно. «С друге стране склоност мистицизму урођена јечовеку; она je једна црта људске природе. Ii где je јака склоност ка ономе што je тајанствено, ни најпозитивнија наука неће успети да je искорени. „Отуда и долази, да не само необразована маса и полуобразована интелигендија поклања вере свакојакпм спиритистпчким гаткама, но да ce и појединп умнн људи и уваженп научници дају завестп с правога пута науке на странпутпце мистицпзма. «Има и један други узрок, којн чгшп те ce исповеда вера y натприродне моћи, a то je сујета ; има људи, који не верују y духове и медије, na опет исповедају веру y њпх, једино о тога што им годп сујети да ce и овпм разлпкују од обичних смртних.“ Vf « * To што ми данас зовемо хипнотизмом, звало ce на крају прошлога столећа : „ анимални “ „ животињски хиинотизам.“ Др. Антон Мезмер био му je оснивалац. По његову имену назване су те појаве п мвзмеризмом Мезмер je имао са свим погрешан назор на њихово биће. Мислио je и тврдио je, да из њега излази флуидум, улази y болеснике које он „магнетише“ силом свога Флуида ; да ce тај Флуидум распростире y болесничком телу, и исцељује пх од болести, ради којих су ce њему за савет и помоћ хиљадама њцх обраћали.

210

ДE Л O