Delo

Тав : 0 не, не Нпсам хтео о том Хтео сам о нечем другом. . . . Белоз : 0. другом? Да чујем, Павле Александровићу ! Тав. (устане u нежно му обухвапа стас) : Оиростцте мп, драгп мој .... вп знате. да ce ja не водпм плестп y туђ noc’o, a. ш ћу ппак допустнтп себп једну пскреност. Ja сам човек стар, срдачно вас волпм na мп ce то може опростити. . . . Белоз : 0, нема сумње ! Тав : Дакле, впдите. Ja сам вам рекао да y дворанама говоре 0 вашој операцпјп. To je пстина, алп говоре п о нечем другом. . . . Белоз : Шта ce то мене тиче. . .. Тав : Чекајте, драгп мој. Саслушајте ме Свет волн сплеткарење, п дворане целога света бп ce разрушиле A na спгурно бп ce разрупшле. . . . само кад ce не бп сваког дана пројавпла ма каква будалаштпна против блпжњег .... Свет мрзп оне људе, за којнма не може рећп тгншта рђаво.... Али, кад ce тп разговорп тпчу тако .... поштованог п уваженог човека, којега je јавно мњење тако високо дпгло, чо,века као што сте вп . ... Белоз : Разговорп о менп као о човеку ? Kora то занпма ? Тав : 0 многе многе, драги мој ! Свуда говоре о вами не само као о научењаку, него као п о човеку .. . . о вашој породпци .... 0 Олгп .... да, и о Одги.... Олга разуме ce, стоји далеко од свега тога. Ja не волим, истина, да ce плетем y туђ посао .... Алп, onaj господин има ja говорим о Ратшпчеву такву рђаву препоруку. II сама његова појава y кућп, где пма млада жена, даје .... даје y неколпко повода разшш разговорима и шушкању Белоз. (савлађујуКи узпемиреност ) : Морам вам признати, да ми није прпјатпо чутп то од вас, Павле Александровнћу. Вп самп рекосте, да Олга стојп далеко од свега тога. To je истина. Па то je доста. Олгаје тако праведан створ, да y њеној прпродн нема лажи ... II кад би ме постнгла, не дај Боже, та страшна несрећа, да ce њена наклоност према менп почне колебатп, она би дошла и казада мп то y очи. Дакде na што те речп? И за што понављати празне разговоре беспосдених људп, које чак ц не ценпмо ? Ja водии Олгу, a знам да п она мене воли. Али пз тога не пздазп, да п она мора мислптп као ja, п бнратп .... за ce друштво no моме, a ne њеном укусу. Ратшпчев, разуме ce, није човек мога укуса.... Па ii његово 'присуство y нашој кући ннје мн баш пријатно Ja то ne крпјем.... Ади он je давнашши ваш и Олгин познанпк ; п ми не можемо бпти према љему неиристојни. A то je доста, na да on има право походпти наш дом. Ето, то je моје гледпште, Павле Александровићу. R ja држим, да je тим исцрпено ово питање. Je л’ тако ? Тав : Дивно гледиште, ритерско гледиште. Јест, баш ритерско. Али кад мн ne бпсмо живели y извесном друштву, и тако, или пначе, не бнсмо од љега зависили .....

271

жпв o т