Delo

као Немац и држављангш али не као син и брат дешавају ce догађаји срећни и несрећни, радости и жалости ; отац који већ залазп y старост поболева ; матп тугује не само за њим који je далеко али y животу, »ero тугује без пребола за другпм сином, његовим млађим братом којн y Пруско-Аустријском рату добија трн зрна и умире од рана ; сестра оставља родитељску «ућу пспраћена радосно y нову постојбину куда иде мужу ; y самом пптању о његовој женидби њему ce поручује да je то врло тешко наћи прплгшу него да мора сам доћи l ) и поред свега тога он за више од три године само непрестано чезне sa својима, жнво y осећању прати ове што се код њих догађа, на многе њпхове позиве једнако обећава да ће доћи кад му само послови допусте, алм не долази зато што послови не допуштају. Његова су пзвињења увек : «имам посла”, „све залуду, посао не да доћи» извињења врло кратка зато што пзвинитељ сматра овакав навод као једну од оннх простих основних истина које je доста само казати, и које није потребно ничим потврђивати и објашњивати, онако исто на прмлпку као што нико неће тражити да ce потврђује да je здравље заиста добро. Кад овако о државним пословима и својим дужностима мнсли онај који ј-е држави глава и старешина, онда ce читаоцу сама од себе намеће помисао, да ту ни државне слуге не могу олако гледати на послове и дужности. Ta преданост послу, озбиљно вршење дужностп, савлађивање сваке личне побуде зарад високих задатака, тај једном речју леа ири.мер, јесте управо најзанимљивије из доста обилатога градива које je скуп.вено y овој књизи. И ради лепога примера и ради многе поуке y питањима која су за савременп политички жпвот врло важна мислимо да неће читаоцима „Дела® бити без користи, ако их бар y неколико упознамо с овом књигом, Примери ce радо читају чак и онда кад су сумњиве истинитости, кад су нарочито смишљени ii удешени ; колико више има интереса кад ce зна да су лепа и примерна дела о којима ce чита доиста пстинита и поред тога још савремена ? A да je корисно загледати y један део политичке историје наших суседа којч скоро једиу судбину с нама имају. о том не треба ни разлагати. У овом погледу

l ) Ulično Фридрпха Билхелма (доцннје дара немачког). в. пом. кљ. стр. 295.

19

ЈЕДАН ЛЕП ПРПМЕР