Delo

ce обећало, да co неће потезатп на одговорност, a многи и осталп, те п данас живе пзван своје домовпне као емпгрантп, као што je Салко Форта, бези Љубовпћп, Перо Тунгуз п др. Револуцпја нпје пспала онако како су ce нададп устаници нптп je послпје бпдо лакше, само ce дочело сад постудати опрезнпје с народом y бунтовнпм крајевпма, али je за то увећан бпо број жандара, основан Streifcorps п пограђене куле n градовп, да бп ce тнме спрпјечно свакн евентуалнп покушај буне. У Боснп, која je остала мпрна y вријеме херцеговачке буне, нпје ce н-1 за длаку одступало одпрпјашњег система. Народ без оружја нпје ce могао бунптп, алп je y невољп прибјегао другоме средству, да ce ослободп од неснога стања, прпбјегао je средству, које je теже од устанка, почео je да ce селп. Велпм да je сеоба тежа од устанка и нпсам претјерао, јер ће простп човјек лакше зграбнтп пушку no српједи п бадитп утарак под кров овоје рођене куће, него што ће ce седити. Он зна, да ће иогпне лп, барем почиватп y земљп својлх дједова, гдје ce родпо и одрастао п за коју су му земљу везане толпке усдоиене, п радости п жалости. A сеобом знаде да оставља за увпјек ту љубљену земљу, кида све везе са својом прошлостп. To je тешко, доиста тешко, то значп пматп јуначко срде, na да не пукне. Још y старо време знало ce за тежпну изгнаничког жпвота п пзгнанство je било онда најтежа казна,. која je могла поотпћи сдободна човјека. Па ппак јаднн народ латпо ce п тог потоњег средства само да ce уклони „благодатпма“ окупацпје п почео je да ce селп Мухамеданцп су почелп да селе још одмах првпјех година окупацпје чим je аустро-угарска војска сломила њпхов отпор н заузела Босну п Херцеговину, и та сеоба нпје још нп данас престала већ ipaie непрестано пз годпне y годпну, кад јаче кад слабпје. Ту скоро наумпли су неки мухамеданци пз Kpajune да ce селе, и барон Лазарпнн, окружни престојник, упео ce пз петних жила да нх задржи од сеобе no што, no то. To наравно бада рђаву сјенку на босанску управу и даје joj дошу свједоџбу пред страншч свијетом, те je влада чпнпла увпјек разне поку. шаје, да спријечп ту емиграцпју. И лијепо и на силу покушавадо je, да ce одвратп народ од сеобе: ускраћивани су дасошн, чпњене су сметње прп дродајп добара пт.д., али je све то слабо помогло. Емиграција ce могла спријечити само отклаљањем узрока, којп су je изазвалп, a то баш ндје чпњедо. Ваљало je промпјеннти систему управе, a то ннје ишло y рачун госдодп, за то je народ и даље селпо. Устанак Херцеговачка п хајдуштво y Босни давало je доста брпге господч y Бечу п y Сарајеву, јер су ce бојалп, да ce не бп таквп појавп незадовољетва раширилд y згодном моменту п no мпршш крајевпма, те ce све чпнпло, да ce искориједп хајдуштво. Жандари и Streifcorps крстарплп су п дан и ноћ дуж србпјанске д црногорс[се гранпце п no хајдучкпјем крајевима, u гонилп су no шумама хајдуке. Издаване су строге наредбе иод прпјетњом смртне казни, да не смије нико датп хајдуку конака, пи хране, п да свак мора казатп вдасти ако му je хајдук y кућ}г

285

ПИСМО ИЗ BOCHE