Delo

да ce дод њии не крпје нп Градпња, нл Чудомиљ, нд Првослав, нп Прпмдслав na нп СтеФан Немања већ да je то пле вођа војецп y рату са Грцпла, вођенол y зилу 1150—1 год. ; друго, о Дмитру жупану, спну велпкога кнеза Вукана плп Вука, a унуку СтеФана Нелање, ве.тдкога жудана српскога; треће, о натлису y црквлцп ов. адоотола Петра д Павла y летоху ланаотдра св. Јована y Рили, Орлида званом ; п четврто о требшвоком поленпку дли тп олштел листу. За овима долазе Велешке u белешчице језичне , .ичерарне, исторпуке, фоклористичне u друге (239 —297) од дроФ. Св. Н Вуловпћа. О овдл белешкама, које су п досебно оштамдане, гледакело да проговоримо п засебно ; за сада сало полшвемо, да еу језпковне белешке оа својим тумачељима понајслабпји део овога посла. М. С. Весе.тпновића je рад Кроз Восово (298 —350), y koji налазимо и народних лесама u народних лрнча пз тога краја. Овол су раду прпложена три ФОтограФСка снпмка : ланаотпр Грачаницу, Муратов гроб п скшду бојнога ло.ва на Косову 1389. годлне, велп ce на крају тога чланка ; алп мп одазисло бар y књдзд, која нама дође до руке, само два : не беше y њој скпде ! Од 351.—359. схране je чланчпћ Job. X. Васп.вевпћа Остаци старих сриских цркава y кумановској Кривој Реци. За OBiiji долазц рад Станоја СтанојеBulia „Прилошци биб.шографији Србуља “ (360—384). Овај je рад добар прплог за дознавање нашпх 'стардх штамданпх србу.ва. Ha крају су некролози четпрп члана Одборова (Косте Марднковића, Јјенерала Јована Анђелковдћа, Мпте Ракпћа п Саве СретеноBiihal од Милана Ђ. Мплпћевића (385—400). Мп ове кц.дге не добпсло на прпказ. НовакошЉа Српска граматпка. У пређашљил годинама шталпана поједлдце y четирп свеске за лотребу школску, ова ce Kibura сад првп иут пздаје y делшш. Писад je, дрплпком овог дздања, све чланке на ново прегледао, многе пзмеђу твпх подравио, a гдекоје са cbidi прераддо. Исправ.вена je нарочпто „Наука о гласовпла.“ У г Науцп о основала“ узет je hob распоред латерцјала, y намерп да преглед што впше олакша. У „Пауцч о реченицала* прегледанп оу п псправљени чланцп који су y вези с пнтерпункцијол, u речп су y прилерпма свуда подвучене. Правила пнтерпункцпје п правоniica, која ce иалазе y додатку књпге, еа CBiiJi оу из нова пзрај,ена за ono дздаше. Ha крају je кључ.свега онога што je y књдзп. Књпга lI3HOCII 512 страна вел!ше ослине, a стаје четири u по дпнара. О овој књпзп y ..Делу“ he, a y мартовској свесдд; изићи реФерат, који je паписало, на лолбу уредишитва, стручно лпце. Дела Љубе Иедадоппћа. Од другога издаи.а целокушшх дела недавно прелпнулога Љубе Иенадовића ивишлаје u тринаеста свеска. У овој су свесцп шеот занилл.ивпх писала пз Пемачке (у Холбургу 1870). II ова

свеска има 96 страна, a стаје динар. Нека je топло препоручено п oboji приликол ово издање, a нарочито ова ппсла пз Немачке -, y аила ће читалац наћи и забаве u поуке. Издаља Матице Српске. Од издања Матшхе Српске добилн сло y пооледље доба трп свешчиде „Књнга за народ“ гато пздаје Матпда из задужбине Петра Коњевпћа, л то : I и II Дуван je отров (48. и 49. свеск a) од Владилпра Димитријевчћа п другу свеску „Ориске народне иос.говпце и ‘ које je расдоредио no врстала u народу за поукурастулачио проФееор Светозар Савковик (47. свеска). Прва свеска ове збирке пзшпла je y 39. свесцп овога пздања. Свакој je овој свеецп цена 10 новчпћа. Ова издања треба да длају впше чпталаца и y Србпји но што плају сада. С овдл књпжидала стдгла нал je п прва свеска Летоаиса за ову годину књпга 181. Садржпна му je ова : „Преглед главнпјпх пзвора за први век нове српске повести u мисли о прерадала истпх пзвора y ерпској u страној наудц“ од Каленка Суботлћа (стр. 1—39.), доота кратак преглед. 0д отр. 40. до 67. почетак je оппса „рукописнога зборнпва Мпхаша Мплорадовпћа нађена y панастпру св. Луке y жупп Никшкћкој, a састављена п предпсанау Москвп 1714—15. год.“ Овоје поеао Павла Ровинскога. Када пзпђе овај рад y делпнп, pehu кело негахо вшпе о њел. Трећи je чланак Андре Матпћа (од 68 „Значај електрпдчтета y народној еконолпјп.“ Свршетак he пзпћд y 182. свесцп. За овпл долазп пнтересан прплог Moje Медпћ«, „Додатак грађд за лрпрододпсну доленкдатуру д за рдбарско оруђе“ (стр. 89 103-126. лревод je с грчкога Глпгорпја С. Лазпћа »Платонов ддјалог Лахит илп о храбрости.“ Пред „Књпжевношћу“ je народна дрдповетка „Чобаново Страдање“, прдбележпо ју je Mojo Медпћ (стр. 127—131.) У „Књпжевностд“ (132 —137) дркказују ce: Бранчдћа д Др. Ђ. Дере Сриско-мађарскн речнпк п Magyar Szerb Szótár, Лукпна Лазжћа Србд y давнпнл, древод ,Т. Богданова »Прпповетке К Миксата“ п Мдллћевића »Изсвојих усполена*. Последља два прпказа су М. Савдћа. У оде.т>ку „Културне лојаве y ерпскол народу“ (138 —142) иде говор о дакрачкој срп. ској учите.вској школп. Ha крају су пзводд пз заппснпка кљпжевног одељења u одбора 1894. године. Овде су саодштена два pe®eрата на радове поднесене Матицп за Летоппс. Једно јереФерат В Byjuha наЕехплова „Оковани Пролетеј *, што je сгрчкога превео A. Пдсаревпћ ; ре®еренат ве.тп : да je преводилац превео добро ово дело велпкога Есхила, алл није лепо, о тогада му ce вратина дрераду. Друго je реферат Милутина Јакшића na лутоддсну црту „Банатска Захара“ од Нпколе Марковића ; суд je неповол.ан, с тога ce ни овај рад не прпмд за јЛстоццс“. Босапчпце, Под овнм аатписом ттампао je y засебпу књигу Михаило Мчлавовнћ

338

ДЕ Л O