Delo

које je код њега, можда и без много премишљања и без napoчите намере, написано y духу већине немачких писаца о Русији. Под утицајем систематског пзвртања Факата често пута може човек и прпмити за истину оно што je далеко од истине, то јест може поверовати да баш има неких са свим саможпвих руских планова y том Факту што je Русија помогла да постану и да наиредују Румунија, Србија, Црна Popa, Грчка н Бугарска. Руснја je, међу тим, за ове мале државе велика и стална помоћ не само кад она непосредно за њих ради, него n онда кад она сама нпшта не ради за њих. Било je доста и таких случајева да су појединима од ових земаља и друге Велике Силе, на прилику Енглеска и Француска, указивале помоћ Али то je увек било или зато што су имале потребе да засведоче своје пријатељство и учнне добре услуге Русији, или што су налазиле користи да предупреде да овим земљама не дође помоћ од саме Русије. Враћајући ce опет румунскпм приликама можемо одмах y потврду горњим речима навести да je и Наполеонова помоћ, указана Румунији 1859. и 1861. y пптању признања, дошла отуда што je он ускоро после кримскога рата, радп своје политике протгшу Аустрије (у Италији) тражио руско прпјате.вствои ишао y источним стварима сложно с Александром 11, с којим je утврдпо пријатељство на састанку y Штутгарту (1857.)*) Да бисмо боље познали стање y Румунији непосредно пред долазак кнеза Карола потребно je још нешто мало црта додати оној краткој слицн коју je писац дао о владавинн кнеза Кузе. To ће помоћи да ce разуме колико су y Румунији морали живо желетн владаоца којн више гледа на своје владалачке дужности него на своје личне прохтеве и провођења. Владавина кнеза Кузе трајала je нешто више од седамгодина и завршена je као што ce зна насилшш изнуђајем његове оставке. Међу тим не може ce порећи да je та владавина почела y врло повољшш околностима. Одушев.вење народа који ce отима да заузме своје место y свету извело je пукозника Кузу на владалачкп престо најпре Молдавске na после неколико дана и Влашке. Владалац je на тај начпн ono пзраз жнвога одушевљеша народнога, n примпвшп ce те високе дуж-

*) вндц Histoire diplom. Л. Debidour. 11. 172.

ДE Л O