Delo

Књижевни рад Шапчанинов обилан je. Ha прво мосто дошле би његове приповетке које су преходнице данашње наше приповедачке књижевности. У њима ћете већином иаћи описане доживљаје аесникове. Тако његов „Монах Ђенадије” слика доба његова ђаковања y Карловцима, , Сургун” опет подсећа на прогонство очево. У неколиким пак даје слике из свога ревизорства. Његове прмповетке изишле су y пет књига које y издању књижарнице браће Јовановића a које браће Поповмћа ; али биће нх још растурених које где no листовима a без сумње he ce и y хартијама која наћи. Друго je поље његова рада појесија епска и лирска. И ту није бно без успеха. Његови „Жуборп и вихорн,“ који изидоше пре дванаест година имају на својим страницама многу лепу песмицу, a и дуже aerose епске песме могу загрејати душу чптаочеву. Осо бито je бпо добар y превођењу иесама. Његов превод Шидерова в Звона“ најбољи je доказ за то. Најпосле ce пустио да и на драмској књпжевности што привреди. Рад на том пољу y везн je с његовим управптељством. Од њега имамо неколпко позоришних кохмада (Милош y Латинима, Богумилп, Душан Сплни, Задужбина, Госп ђица као Сељанка прерада Пушкинове приче). Ha том пољу није успео, али ппак за то неки од поменутих комада имају п сада своју публику, која их радо гледа. Шапчанин je поред ове песничке радње кад п кад и на педагогијп радпо, већином пресађујући пз туђинске књпжевностн, a micao je надахнут побожношћу и чланке религиозне. Има и путописа. * Нека je всчан спомен међу нама овом марљивом српском књижевнпку !

ВЛАСНПК Ст. М. Протпћ.

УРЕДНВК Др. М. Ђ. Мплованохшћ