Delo

невреме, ниР no путевима изван градова); 10) има ce укинути свако самотержство тј. монополисање од стране приватнмх (ма за којп производ), na било ono распрострто на сву земљу, или само на једну област, или и један град ; 11) страни трговци не могу no земљи држати своја стоваришта ни своје трговачке агенте (консуле), 1 ) јер кад, вели он, ne бпсмо имали Немаца y Русији, ми бисмо скупље продавали name еспапе, a јевтиније куповали туђе (I. 23). Како су штетна била ондашња туђннска стоваришта, довољно ћебитида напоменемо, даје Русија тадабила њпма поплав.вена и да ce на њих и иначе и no другим земљама (нпр. на чувени ханзеатски тако звани „челичнп дом” Steel Yard y Лондону, догод није под Јелисаветом затворен био) с правом попреко гледало (данас су ова стоваришта али само y нас на Истоку замењена именом музеја као што je н. пр. и наш маџарски y Београду или базара). Том приликом Крижанић напомиње и чувени пловидбени акт (Navigation-act) Кромвелов, којим ce холандским бродовима дозвољава y Инглеску довозити само производе холандске земље, a да све остало самм na својпм бродовпма превозе. Међу тим, примећује на то Крижанић. нама Словеннма увек «седе na грбачи Немци, Јевреји, Шоти, Цигани, Јермени, Грци и трговци осталих народа, који. крв из нас псисавају.” (I. 24.). Под бр, 12) примећује чак и то, да не би требало дозволити отварање продавница никоме, који ne зна бар писати и рачунати (изузев one радње y којима чак ни то не би потребно било); ЈЗ)помиње, како je цар Август давао својнм поданицима новац na зајам не само na залогу њихова непокретна имања већ и на задружна имања, на залогу na чак ' и на јемство, a без икаква интереса, na вели, да би ce то могло корисно увести и «вт семв царству, зт> великош хвалого царн господара.“ Дакле ни мање ни више, но да држава својим дома Ким ироизвођачима даје аотребне кредите u то без шаква интереса ono што тек y најновије доба беше идеал једноме Л. Блану (за његове «ateliers sociaux”) и Ф. Ласалу (за љегове «Productiv-associationen”) ; 14) хвали установу државних залож-

*)_ Нем Ч п > вели он доцније на једноме меоту, (I, отр. 211.) држе y нас своје резиденте (тј. п консуле (тј. смотритед!е длл ради торговства), a на стр. 369. I, опет вели, да ce једним вечним закоиодавством имају одстратшти сви инородни трготџ ii трговачки „оправники или назорники,“ који ce y љих зову Факторп u консули. To je, вели он даље, лепа прилика ослободити ce иемачких трговаца. (I. 376.).

377

КРПЖАНПЋЕВА ПОЛИТИКА