Delo

ce као мало смири и само рече: „шта he сиромах деда прмислити кад видп да те нема”. Менн пак захвали, и понудп ме да седнем. Ja седох. Соба y којој смо седели, била им je, као што сам доцније дознао, намештена соба, само сав намештај y њој, и сто за којим смо седели, и лампа на њему, и оно кеколкко столнца и Фотеља, и канабе што je заузнмало скоро половину читавог једног зида, и простирач, и орман y ћошку, и чивплук до ормана, све то било je старинско, већ одавно изишло из моде и све више мање избледело и похабано. Ha зидовима било je неколико слика y некада позлаћеним рамовима a више канабета један као лаворов венац са некаквом Фотографијом y средини. „Шта ли he само”, поче стара, «господин морати мислити о теби, кад види на какав начин одлазиш од свог рођеног деде ?».. „Ja мислим”, упаде joj она y реч, {( да неће имати шта рђаво да мисли... Je л’ те, Herr Doctor, ту нема баш ничега рђавог», додаде тоном и начнном, као да je говор о неком другом a не о њој. Ja joj не одговорих нншта, но ce само насмеших, a што je од прилике требало да значи : знате, ja морам сад и о стара-мајчином мишљењу да водим рачуна. Она пак, пошто виде да ce снебивам с одговором, рече. «чим не одговарате значи да повлађујете стара-мајци, a томе, право да вам кажем, нисам ce надала ; ja сам Bora ми мислила да ћете попре бити с моје стране него са стара-мајчине, и да ћете мене више волети него њу, ал’ сад видим да сам ce преварила; na, на послетку, нека, марим баш ja много за тим». «Паметне девојке тако шта и не мисле», прекорно joj рече стара-мајка ; a после тога, како ти то говориш? Зар тако говоре девојке твојих година Кад сам ce y брзо после тога дигао п пошао, и стара a и она позваше ме да им кој пут дођем, што ja с драге воље обећах. * * * Први пут после тога отишао сам им тек после више од месец дана. Мислио сам да су ме можда и заборавиле ; ал’ сам ce преварио : дочекале су ме врло љубазно, шта више,

395

ИЗ МОЈИХ УСПОМЕНА.