Delo

Да лп заслужују већу пажњу справе, којима ce горостасна моћ спољних природнпх спла подјармљује y корпст мпрнога рада y служби потреба људскпх, плп пак оне, којима ce унутрашљп очпма неприступачнп продес прпроде експлоатпше y корпст човечју ? Ну, ма да je та величанствена слика модерне културе y стању пзазвати y нама зебњу : хоћемо ли моћи разуметн безброј њенпх појава, ииак пажљиво посматраље пде нам на руку, да свуколпку колпчпну изложбенпх предмета схватпмо тако, да ce она y главноме може поделитп само y две велике груае. Сви тп предмети без разлике шш су производп човечјега рада, руковођеног искључиво индпвидуалшш мислима његовпм, илп документују рад, који ce заснпва на ресултатима умног покрета целога људског друштва. Илп другчпје да ce пзразим : једни предметп вају рад човека неуког механнчким, Физикалним и хемиским законпма прпроде, a други нам показују, да je њихов творац добро лознат са тим законима. Предмете прве врсте. који су производп емпиризма назваћу емаиричко-техничким, a друге, као пропзвод научне технике : научно-техничким предметима. Тако напр. y кинеском одсеку париске пзложбе од 1889. год. могло ce видетп, како je кинескн стругар бпо y стању да од једноставног парчета слонове кости направи четири, пет и впше шупљих кугала, које ce налазе једна y другој, свака од њих једноставна и поврх тога још и свака no својој површинп лспим шарама поцнзелована. Taj предмет и ако je изазивао дивљење y маси радозналпх посматрача, пропзвод je само емвпричко-технпчкп. Махина алатљпка, оа својим кинематички смишљеним механизмима, коју впдимо y неком од европскпх одсека изложбе, представља нам ce као научно-техничкп предмет. Крчаг, какав смо навикли гледатп y наших лончара, јесте емпирично-технички предмет; ваза пак, на којој ce ввдч тежња y изразу стила. напредак y техннци керамевтпке п мајолике, предмет je научно-технички.

405

ТЕХНОЛОГПЈА KAO НАУКА