Delo

литика не допушташе да ce y Србијп развпја корпстан рад, онда ћемо увидети, да еу тп првп пријатељп српске технпке упућенп једино на своју сопствену моћ стајалп пред необпчно тешким задатком ! Први топ којп je Карађорђе дао саградптп од трешњевога дрвета, п оковати прстеновпма, сакованим од босанског гвожђа, остављен je бпо за псторпску збпрку; главни je војнп штаб y Београду располагао већ са неколико бронзаних топова отетих од Турака. Задатком, да ce лаФети тих топова обнове створен je значајнп почетак наше оојне технике. Бурна 1848. год доведе y Београд Бачванпна, ГлигоријаБожпћа, којн je пропутовавшп повећп део Европе, стекао велику вештпну y свом ковачком завату. Његов долазак сматрао je главни војнп штаб каодогаl)ај. За намеравано грађење лаФета, мајстор Гига, био je добродошла радна снага. Ha месту иза војне академпје, где ce данас налазп штампарпја ђенералштаба, бно je тадањп „главнн војнп штаб” већ подвгао шупу, која je служила као радионпца. Надзорник те прве српске војне раднонпце бпо je дунђерин мајстор Beča*) отац пуковнпка г. НићпФора Јовановвћа a раденпци, којц ce пспрва занпмаху нзрадом дрвенпх внла u лопата, рекрухованп су од обичних осуђенпка. У тој радпонидп, мајсторп Beča п Гпга постадоше другарп, a обојица са својпм шсфом, пнжињером Атанаснјем Нпколпћем, образоваху сав верни пзвршнп технвчкп персонал главног војног штаба. Користећп ce приликом када маџарски усташп пред панчевачком црквом еаградпше net радв лпвења топова, главни војни штаб пзашље своје техничке практпчаре y Панчево, да проуче ливеље топова. Појимљиво je, да нп та техничка екскурзпја, нн мучна напрезања која за тим наступшле не могаху довести до каквога успешнога ресултата. Два примптивна топа, којп су пзлпвени од парчадн старих звона, y пећп коју je мајстор Beča лпчно сазпдао, и које.су

*) Кнез Милош својом сабхом нацртао je на терену основиду, a тај псти мајстор Beča сазидао je према тој основици велике две касарне y Београду.

422

дe д o